FAMOZNO SVETISLAV BASARA: NEBESKI ŠLEPER
U sredu predveče po vaseljeni se munjevito raširila vest da je u (predvidivoj) avionskoj nesreći poginuo Putinov bivši kuvar, bivši šef (najverovatnije bivše) paravojne formacije Vagner.
Čim sam čuo vest, znao sam s verovatnoćom od 99,7% da će Rotopalanka biti poslednji medij na svetu koji će objaviti da je Prigožin (predvidivo) premetnuo svetom. Pokazalo se da sam bio u pravu, bar što se tiče Srbije, nisam proveravao medije ostatka sveta. Ali nije to bila moja vidovitost, nego Rotopalankina predvidivost. Trebalo je najpre proveriti da li je za „najviše mesto“ vest da je Prigožin zamakao dobra ili loša, pa je tek onda objaviti.
Da li zbog razlike između julijanskog i gregorijanskog vremena, da li zbog lenjosti, da li zbog dupeuvlakačke anksioznosti, kako god, gloduri srbskih mainstrem medija (svih vremena i boja) vesti o spektakularnim političkim ubistvima objavljuju tek kad se ubijeni - što reko naš narod - oladi.
Tako je bilo i kad je streljan Zoran Đinđić. Ne znam kako je reagovala Politika, ali je Đinđić za RTS živeo dva sata duže nego za ostatak sveta. Kažem „živeo duže“ u čisto virtuelnom smislu, jer si u Srbiji zvanično mrtav tek kad to verifikuju RTS i Rotopalanka.
Bio sam u to vreme na Kipru, neko mi je telefonom javio „pucali na Zorana“, donosilac crne vesti nije znao ništa pobliže da kaže, nije mi bilo druge nego da pribegnem našem satelitskom pravu da znamo sve. Uključio sam televizor i - šta - na Prvom programu RTS-a ugledao neke armunikaše, rke-koke pevaljke, Žikinu šarenicu, šta li, ne sećam se više. Tek kad sam osetio da mi rastu magareće uši, prebacio sam televizor na kanal CNN, koji je svetsku javnost već uveliko obaveštavao da je Đinđić ubijen. Srpska javnost će se načekati da čuje tu, za neke crnu, za neke radosnu vest, koja je - ako se ne varam - SNiS-u podastrta cela dva sata nakon što je Đinđić umro.
Vratimo se mi na Prigožina. Neposredno nakon Vagnerovog operetskog marša na Moskvu, dobri poznavaoci kremaljskih običaja su Prigožinu savetovali da se kloni blizine prozora, što je kuvar verovatno i činio, ali je izgleda zaboravio da i avioni imaju prozore.
Najbolji poznavalac Kremlja - ime i prezime poznato redakciji - Prigožinov Life Expectancy je procenio na šest meseci, ali se pokazalo da je bio optimista. Naravno, kako to već ide u takvim situacijama, ubrzo su se pojavili i neprejebivci koji su ustvrdili da je Elvis - pardon, Jevgenij - živ i da je pad aviona nameštaljka. (Možda je i proprigožinovski deo srbskih rusodupeljubaca pomislio „zna drug Prigožin šta radi“.)
Nije manjkalo ni optimista koji su lansirali vest da je ČVK Vagner ponovo krenuo na Moskvu, u šta čisto sumnjam, jer ako Vagner negde ide, onda je to ropotarnica istorije, a ne Moskva, koja je u izvesnom smislu takođe ropotarnica istorije.
Zvanični Beograd ni mukajet. Zvanična Moskva jedva malo više od mukajeta. Istraga je, kaže, u toku. Nagađam da će u izveštaju Rosavijacije pisati: avion reg. br taj i taj je iz nepoznatih razloga skrenuo u levu saobraćajnu traku i sudario se sa šleperom.
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)