Ponovo je nedavno Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saopštilo da su u zajedničkoj akciji MUP i BIA privedena određena lica koja su putem krivičnog dela poreske prevare u vezi sa neosnovanim povraćajem PDV iz člana 173a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji oštetila državni budžet, i to za iznos od 350 miliona dinara. Sutradan su prikazane fotografije imovine koju uhapšeni poseduju i naravno da je javnost ostala zgranuta kada se u medijima pokazalo da je neko sazidao velelepnu kuću na Bežanijskoj kosi sa sve zatvorenim bazenom, da ima kolekciju fantastičnih džipova, vikendice, jahte, a da suštinski za te ljude niko nikad nije čuo. Igrom slučaja, branilac sam u tom predmetu i ne bih iznosio detalje, s obzirom na to da je otpočela istraga, no vratiću se na početak teksta u kome posebno naglašavam reč „ponovo“.

Sličan slučaj imali smo i u prvoj polovini godine, kada je takođe došlo do hapšenja ne malog broja ljudi, pogodićete, zbog istog krivičnog dela, samo što je tada suma bila nešto manja. Sve sada kada ovo čitamo, svako normalan će čestitati Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, čestitaće UKP i BIA, jer normalno je da svako ko pljačka državni budžet bude procesuiran i da dođe pred lice pravde. Da se razumemo, Srbija ima odlične poreske zakone i gotovo je nemoguće napraviti bilo kakav vid poreskog krivičnog dela, osim... E, tu dolazimo do ključnog momenta, koji bi mogao da otvori ozbiljno Pandorinu kutiju tako da sve u državi počne da pršti. U oba slučaja nedostaje ključna kopča, a ona se zove Poreska uprava. Da se razumemo, ne upirem prst u bilo koga, jer to mi apsolutno nije namera, ali nemoguće je da neko godinama unazad zahteva neosnovan povraćaj PDV, da mu država to odobrava i i isplaćuje, a da Poreska uprava to ne primećuje. Posebno ako je tokom tog perioda bilo kontrola. Da ne pišem o tome da kada god neko zatraži povraćaj PDV, na šta ima puno pravo po zakonu, redovno mu se šalje kontrola da mu se provere i krvna zrnca. S obzirom na to da je to zaista u praksi tako, kako je moguće onda da neko godinama unazad traži i dobija povraćaj PDV koji je u svakom zahtevu iskazan prilično visokim iznosom, da dođe do broja od kojeg te glava zaboli i da niko ne primeti da su ti zahtevi neosnovani. Nekako, svakom bi se učinilo da neko u Poreskoj upravi namerno nije hteo to da primeti. Da li su to bili poreski inspektori, neki od rukovodilaca filijala, ko god, ali bez pokretanja ozbiljne istrage u tom pravcu sve ovo što je učinjeno do sada nema nikakav smisao i ne može da dobije finale. Čak deluje pomalo i smešno.

Država je učinila ozbiljne korake u pravcu finansijske konsolidacije. Zakoni u oblasti poreskog prava su fenomenalni i tvrdim da ne postoji mogućnost da se prevari država. Otuda, ukoliko se radi o pljačkanju državnog budžeta putem neosnovanog povraćaja PDV, i to u ovolikim iznosima, samo nemojmo da nam se puštaju u javnost priče kako je to osmislio neki nebitan lik za koga niko nikad nije čuo i da je on mozak operacije. To su besmislice, jer niko u ovoj državi to ne može da uradi osim ako nije imao veoma solidnu podršku na terenu, a u ovom slučaju to bi bili za početak poreski inspektori koji su očito žmurili na oba oka. Da li je njima neko naredio da žmure na oba oka, recimo, neki viši rukovodioci u njihovim filijalama, to je već pitanje na koje bi tužilaštvo moralo da pruži odgovore.