BEZ RUKAVICA: Otežano razmišljanje

Na Bogojavljenje, kaže narod, u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju, pa će sigurno biti ispunjena. Priča se o nekom pohlepnom i ružnom gazdi koji je danima unapred smislio da traži da mu sandučić s novcima bude kao kuća, a glava kao u lokalnog lepotana... I kad je došlo vreme, provuče glavu kroz rešetke na prozoru i u brzini izgovori: „Daj bože da mi glava bude kao kuća...“ I bi tako! Ostane zaglavljen u prozoru, a šta je posle bilo... da li je pop mogao nešto da učini ili je morao da čeka sledeće Bogojavljenje, zaboravilo se u maglama istorije. Ostalo je samo naravoučenije: pazi šta želiš, može i da ti se ostvari!

Prva reakcija bio je muk, neizrečeno: a šta ćemo sad!, da bi zatim oni među tehničarima brži na jeziku rekli da nisu mislili baš tako, nego onako... Na primer: lokalne izbore nisu tražili, naprotiv, i slično, ali je sve bilo daleko od euforije koju bi čovek očekivao nakon ispunjenja zahteva onako spektakularno iznošenih u Skupštini, uz vuvuzele i ritam sekciju.

Znakovit je naslov komentara u Šolakovom tabloidu Nova: „Vučić raspisao izbore da bi zamaglio Banjsku“... ili slično. Ni pomena kampanje vođene u ovom i silnim medijima, ni reči o cirkusu u Skupštini, ni slovo o iscrpljujućim diskusijama: jedna ili dve kolone, kao da izbori nisu uporno traženi - nego, izbori su zbog Banjske.

Prosto, opozicija nastavlja da se ponaša kao da im zahtev svih zahteva nije ispunjen, jer oni ne znaju šta će sa traženim izborima. Ili, preciznije, a izlazi na isto: znaju šta će biti na izborima. Zato su nastavljene „protestne šetnje“, koje odavno nemaju ni karakter izražavanja narodne volje, ni snagu naroda. Uprkos najavama velikog broja učesnika u septembru, te su šetnje sada samo smetnja u saobraćaju, a vesti o njima servisna informacija, poput one da se zbog radova na toplovodu ulica ta i ta zatvara za saobraćaj od toliko do toliko.

Ni sami organizatori ne trude se da ih dignu na smisleniji nivo. Za to bi bio potreban koncept, a oni ga nikad nisu ni imali. Otuda je moglo da se desi da Radomir Lazović prefarba tablu na ulazu u RTS i poruči zaposlenima: „Smatrajte ovo upozorenjem!“

Naknadni spinovi nekih medija koji su se uključili u kontrolu štete svodili su se na priču vlasnika velikog psa koji govori: „Ne brinite, neće on...“ dok njegov pitbul balavi bez korpe.

Ali činjenice ostaju: kad se farba potroši, normalan nastavak akcije je razbijanje vrata. Ali znaju to i Lazović i oni koji ga brane.

Kad je u junu jedan poslanik suprotnog političkog opredeljenja Lazoviću na Tviteru pomenuo „lovce i Vidovdan“, ovaj je otišao u policiju da prijavi pretnju.

Razumeju se u materiju... Nego im je glava zaglavljena u prozoru, pa otežano razmišljaju.

N. N.