BEZ RUKAVICA: Šićardžijska kalkulacija
Četrnaestoro uglednika sačinilo je i objavilo tekst pod naslovom „Proglas“ s namerom, kako kažu, da probude građane i pozovu ih da učestvuju u političkom životu, da glasaju na izborima... šatro, nebitno za koju stranku. U stvari, zalegli su za listu Dragana Đilasa.
Inicijator ovog okupljanja Dragan Bjelogrlić kaže da je minimum njegovih očekivanja „promena vlasti u Beogradu“. Možda bi bio zadovoljan i da pobedi Milica Zavetnica? Naravno da ne, Bjelogrlić je letos govorio na mitingu probriselske opozicije, zna se njegov politički ukus i poslovni interes.
I to nije problem: svako u ovoj zemlji ima pravo da bira i da bude biran. Svako, naravno, ima pravo i da laže. U braku, na poslu... i u politici. Ali ne može da se ljuti kad mu ne verujemo.
Na političkoj sceni Srbije tokom vremena izdvojila se grupa „nestranačkih intelektualaca“. Reč je o pojedincima uspešnim u svom poslu koje je javnost - takva su joj interesovanja - mahom uočavala nakon njihovog oglašavanja na političke teme. Išlo je, otprilike, ovako: pismo Danasu, intervju u Vremenu ili Ninu, gostovanje u „Utisku nedelje“, pa niz pisama Danasu, čija su pisma čitalaca nastavljač Politikine rubrike „Među nama“ iz devedesetih...
Pre četiri godine, u vreme pokreta „1 od 5 miliona“, neformalnu grupu Samoodbrana činili su Vida Petrović Škero, glumci Nikola Kojo i Rale Milenković, akademik Dušan Teodorović, sociolog Jovo Bakić, karikaturista Predrag Koraksić Koraks, režiser Želimir Žilnik, pisac Filip David, istoričarka Dubravka Stojanović...
Godinu dana kasnije Boško Obradović predlagao je uvođenje dvodomnog parlamenta. Za članove jednog doma bi se glasalo na izborima, a u drugi bi bili uvedeni Vladimir Kostić, Milena Dragićević Šešić, Milica Kralj, Nikola Kojo, Dušan Teodorović, Vlada Georgiev, Tatjana Vojtehovski, Srđan Škoro (zameo ga vetar u međuvremenu)...
Iza „Proglasa“ danas stoje Ljubomir Simović, Vladimir Kostić, Ivanka Popović, Miodrag Majić, Miodrag Jovanović, Dragan Bjelogrlić, Vladica Cvetković, Svetlana Bojković, Gojko Božović, Srdan Golubović, Biljana Stepanović, Filip Ejdus i Tamara Džamonja Ignjatović. Sastav ovih grupa delimično se razlikuje, ali im je struktura ista: nekoliko članova SANU (a gde je Matija?), nekoliko glumaca, nekoliko intelektualaca opšte prakse i umesto šlaga na vrhu kolumnista Nina...
Oni da se pitaju!
Otkud „nezavisni intelektualci“ u politici?
Uostalom, sve je to sažeto u onoj maksimi prevaranta Ostapa Bendera: „Ideje moje, benzin vaš...“
Pitaće neko: zašto bi im bilo ko dao benzin? Zbog čega opozicioni političari trpe da im „nezavisni“ popuju?
Kao i uvek kad je opozicija u Srbiji u pitanju, motiv je u šićardžijskoj kalkulaciji.
Dragan Đilas odlično zna da su se političari koje on sada ima na svojoj listi prosto zgadili narodu. Zato im letos nije dao da govore na protestima, već ih je degradirao u „tehničke organizatore“ i zato ih sada drži na kratkom povocu, da bi „nezavisni intelektualci“ vodili kampanju umesto njih. Uostalom, čije intervjue čitate i gledate ovih dana? Ćutine i Marinikine, ili Bjelogrlićeve?
A uskoro će i Ceca Bojković... Godinama je živela u Finskoj, gde je njen suprug kao ambasador predstavljao „zverinjak“ („Proglasov izraz za Srbiju), a politički se osvestila kad mu je istekao mandat!
Nego, zašto u poslednjoj postavi „nezavisnih intelektualaca“ nema Vlade Georgieva?
N. N.
PONOSAN SAM NA VOJSKU SRBIJE! Predsednik Vučić: Ne postoji oblast u kojoj smo tako drastično napredovali (VIDEO)