VLADIMIR MARINKOVIĆ: Srbija i Amerika - nova era i strateško partnerstvo

Globalna bezbednosna kriza, rat u Ukrajini i rat koji je nedavno počeo između Izraela i Hamasa definišu dugoročnu nestabilnost i sve one nus pojave koje se javljaju tokom i dugo vremena posle sukoba ove vrste koje se najviše i najznačajnije reflektuju u oblasti energetike i ekonomije.

Užurbano se radi na obezbeđvanju lanaca snabdevanja po pitanju kritičnih sirovina i snažno se podstiče korišćenje sopstvenih resursa koji se koriste posebno u industriji baterija za automobile koje podrazumevaju velike količine litijuma i borata koji su potrebni kako bi se zadovoljile potrebe i obezbedila dugoročna konkurentnost američke automobilske industrije.

Pored "Silver Rock"-a u Nevadi i još nekoliko rudnika koji će uskoro početi eksploataciju i rudarenje litijuma, američka administracija je donela i akt kojim je moguće uspostavljati partnerstva sa drugim državama upravo u oblasti kritičnih sirovina, a ta vrsta sporazuma ima istu vrednost i značaj kao i ugovori o slobodnoj trgovini koje Amerika ima sa dvadesetak zemalja, a među njima su i zemlje kao što je Čile koji je još pre nekoliko godina potpisao dugoročne sporazume sa Kinom o isporukama litijuma i litijumskih baterija tako da ostaje da ono što Americi mogu da ponude Čile i Argentina kao zemlje sa najznačajnijim resursima ne može da podmiri ni mali deo njihovih potreba u narednih nekoliko decenija.

Svaka industrijska revolucija je definisala potrebu da se zemlje brzo prilagođavaju i brzo reaguju na promene uz visok nivo iskorišćenje sopstvenih resursa ako ih imaju naravno.

To važi i za Srbiju koja ima ogromne resurse i na ovaj način može da postane strateški partner Amerike i ključni saveznik u ovom regionu. Rezultat ove vrste partnerstva bi bila dugoročna stabilnost, desetine i stotine američkih kompanija i kompanija iz država koje su njihovi ključni saveznici koje bi mogle da utiču da Srbija drastično osnaži na ekonomskom i geopolitičkom planu. Postavlja se čitav niz logičnih pitanja i odgovora koje se odnose na održivo rudarstvo u Srbiji.

Siguran sam da ćemo na kraju odoleti velikim pritiscima. I onima izvan i u okviru domaće scene kojima nije u interesu da Srbija bude snažna, da bude samostalna i samostalno sa svojim ljudima upravlja sopstvenim resursima. Značajno je napomenuti da je vreme i brzo korišćenje trenutnih mogućnosti i globalnih okolnosti jako značajno i da ne smemo sebi dozvoliti da ponovo kasnimo kao pre 15,20 ili 30 godina i da ne shvatimo suštinu promena koje se događaju na globalnom planu.

Imati prirodne resurse nije preduslov da država i društvo budu jaki i razvijeni, to pokazuje primer mnogih zemalja na Bliskom Istoku ili u Africi koje nisu uspele da prirodna bogatstva pretvore u bogatstvo svojih država i svojih građana. Sva je prilika da se u svim ovim slučajevima radi o velikoj krizi liderstva. Mi imamo lidera, imamo predsednika koji ima viziju kako će naša država da izgleda za 50 godina, kako da postanemo snažna i poštovana zemlja i siguran sam da ovu priliku naša država i većina naših građana neće propustiti.

Vreme je za prave i hrabre odluke i da ne dozvolimo da nam šačica plaćenih ljudi zbog granta ili svoje tzv. "nevladine organizacije" uništi budućnost naše zemlje i naše dece.