MILOVAN JOVANOVIC: Pregovaračka veština Katara

Ovo nije prvi put da se Katar angažuje u rešavanju kompleksnih kriznih situacija u svetu. I pre ovih dešavanja, snaga katarske diplomatije se osetila pri oslobađanju pet Amerikanaca koje je držao Iran u zamenu za puštanje pet Iranaca iz američkih zatvora i odmrzavanje iranske imovine vredne šest milijardi dolara. Katar je izdejstvovao i oslobađanje američkog vojnika kog su zarobili talibani, četiri Ukrajinca koje je zarobila Rusija i nedavno četiri Izraelca koje je zarobio Hamas. Izrael i SAD duže od decenije koriste Katar kao posrednika između sebe i Hamasa. To je jedina zemlja koja, osim s Hamasom, ima diplomatske odnose i s pokretom talibana. Odnose s talibanima je imao i pre povlačenja američkih snaga iz Avganistana. Katar je bio posrednik između talibana i SAD kad su u 2020. u Dohi potpisali sporazum o povlačenju američkih snaga iz Avganistana nakon 20 godina. Od 2006. i izbora na kojima je Hamas trijumfovao i preuzeo vlast u Gazi pa sve do 7. oktobra ove godine, SAD i Izrael su se oslanjali na Katar i koristili ga kao kanal za pomoć Palestincima u Gazi. Sukobi između Izraela i Hamasa tokom tog razdoblja izbijali su više puta i uključivali su otmice Izraelaca, ubistva i ranjavanja izraelskih civila i razornu izraelsku odmazdu protiv Hamasa i Palestinaca u Gazi. SAD i Izrael su, po pravilu, pozivali Dohu da pregovara s Hamasom u njihovo ime. Kao priznanje za uspeh, SAD i Katar su se 2012. dogovorili o uspostavljanju političkog odeljenja Hamasa u Dohi kako bi se olakšala složena diplomatija, koja se pokazala ključnom za obuzdavanje nasilja. U ratu u Ukrajini emir Tamim bin Hamad el Tani balansira i drži neutralnost. Ne želi da se zameri ni Amerikancima ni Rusima. Ima dobar odnos i sa američkim i s ruskim predsednikom. Saudijskom princu Muhamedu bin Salmanu, koji teži da bude vladar muslimanskog sveta, ide na nerve takva politika i pozicija koju Katar ima u svetu. Iako mnoge zemlje na Bliskom istoku pretenduju na ulogu posrednika, samo se Katar nametnuo kao ozbiljan i efikasan u rešavanju problema. Hamas je 7. oktobra za Izrael i SAD postao smrtonosni neprijatelj kojeg je neophodno uništiti. To je postao izbor „ili si s nama, ili protiv nas“. Blinken je izvršio snažan pritisak na Katar da zatvori Hamasovu kancelariju u svom glavnom gradu. Bajden će za svoju političku korist pritisnuti Dohu da se jasno i nedvosmisleno distancira od Hamasa. Aktuelni američki predsednik, koji želi i drugi mandat, već trpi političku štetu na unutrašnjem planu, što se jasno reflektuje u anketama za predstojeće izbore. Bezbednost i ekonomija Katara previše su oslonjene na SAD i Evropu, a odnosi s Rusijom, Turskom i Iranom, koji spasavaju i pomažu Hamas, davaće Dohi kontinuirani uticaj, značaj i moć. Katar će na sve načine pokušati da izbegne opredeljivanje i svrstavanje na jednu ili drugu stranu, što će biti ozbiljan izazov.