Nije li predizborna ćutnja - tokom koje će mnogi učesnici izborne trke naći način da progovore na dupe - idealan termin za dugonajavljivani Traktat o qwrzu, koji će - u granicama svojih skromnih mogućnosti - pokušati da odgovori na pitanje od 1.000.000.000 sendviča: zašto smo otišli u qwrz?

Ne bih da umanjujem značaj mnoštva ostalih faktora, u stvari našeg kolektivnog odlaska u qwrz, ali hajde da se zapitamo: ne pada li možda deo odgovornosti i na prekomernu upotrebu qwrza u nenamenske svrhe? Da sam stari cinik - kao što jesam - rekao bih sledeće: kad bi se qwrz bar upola koristio na primarnom poslu prokreacije koliko se koristi u svakodnevnom govoru, Srba bi bilo najmanje 200.000 miliona.

Nisam džaba napisao da je termin idealan, jer novinarskim trudbenicina predizborne ćutnje - osim kad padnu na leto, pa pružaju mogućnost piskaranja o drekavcima - ne ostavljaju drugu mogućnost osim da sviraju qwrzu, doduše u pisanoj formi, što će reći da mlate praznu slamu i veju ovejanu suštinu.

Čuo sam jednom jednu kafansku teoriju o poreklu budalaste sintagme „sviranje qwrzu“ - koja seže natrag u otomanska vremena - ali sam je odbacio kao obično sviranje qwrzu. Kužite, stari moji. Ne vredi tražiti qwrčevu logiku. Kako, recimo, objasniti zašto se stavovi „baš me briga“ i „ne hajem“ sažimaju u efektnije „boli me qwrz“. Da i ne pominjem muke prevodilaca koji strancima uzaludno pokušavaju rastumačiti zašto se negacija „neću“ prečesto zamenjuje afirmacijom „oću qwrz“.

Još je interesantnije zašto se nekom ko ne bi nešto da uradi a mora kolokvijalno odbrusi „e nećeš qwrz“. Ako se taj nevoljnik naljuti na vas, on vam u većini kolokvijalnih situacija neće reći „nerviraš me“, nego „ideš mi na qwrz“, a ako nastavite da ga nervirate, lako vam se može dogoditi da vas sagovornik otera u qwrz. Ili da vas - kao što moja neznatnost ponekad figurativno čini - nabije na qwrz.

Idemo dalje, iako ne sasvim „doqwrza“. Koliko ste samo puta čuli da neko nije posrnuo, iznemogao, nego da je „otišao u qwrz“ (kao npr. svi mi). I koliko ste puta u takvim zgodama čuli komentar da to nije nikakva šteta jer dotični ionako nije bio „ni za qwrz“.

Već je opšte qwrčevo mesto - koje je gotovo istisnulo pristojnu reč iz upotrebe - da ćete kad neko nekom protivreči ili mu prkosi čuti da mu rečeni „ide usqwrz“ jer je - šta? - previše qwrčevit. I qwaz-palac, kako se na qwrčevom jeziku kaže „i tako dalje“, „i tako to“.

Bilo bi pogrešno da našu današnju kolumnu shvatite kao žalopojku nad dobrim starim vremenima pristojnosti, koja su uostalom puka fikcija jer je qwrčev vokabular nasleđen iz drevnih vremena, mada je nesporno da je poslednjih decenija unapređen.

Ima nešto dublje u sveprisutnosti qwrza u našem javnom životu, nešto o čemu bi trebalo da mozgaju psihoanalitičari, filozofi - zašto ne i urolozi - a ne moja neznatnost, koja kao pisac zadržava pravo da našu današnju kolumnu završi u qwrčevitom stilu sa jednim „marš u qwrz“.