FAMOZNO SVETISLAV BASARA: DEMANTI
Veče uoči predizborne ćutnje kroz Viber, moj prozore u svet, neka dobra (i dobro obaveštena) duša mi ubaci snimak emisije „Bez pardona“ u kojoj je gostovao doajen cincarsko-kalburske čaršije Vladeta „White Tie“ Janković. Budući da su pravila ćutnje stroga, napušavanje Vladetinih cincarsko-kalburskih dubara ću odložiti do postizbornosti, a našu današnju kolumnu ću posvetiti jednom demantiju i komentarima.
Krenimo redom. Čim sam onomad na uviđaju potpisnika Visokog KontraProglasa ugledao zapandrčeno ime vajara Svetomira Arsića Basare - za koga zli jezici kažu da je prvu podršku dao knezu Pavlu - znao sam da će se po beogradskoj Megakasabi i čaršijama proneti glas da sam KontraProglas potpisao ja i time „izdao“ (već nekog) i „prodao se“, znate kome, da mu ne pominjem ime, pravila ćutnje su stroga.
I tako je i bilo, mada, ruku na srce, mnogo manje nego što sam očekivao, a i od toga „manje nego što sam očekivao“ većina su bile dobronamerne zajebancije, šale-komike tipa... Jebo si čvorka: dok dokažeš da nisi „Svetomir Arsić“, nego „Svetislav“, proći ćeš ko onaj zec iz vica koji je na pitanje međeda „je l’ istina da se linjaš“ odlučno demantovao glasinu, rekao „ne“ i završio tako što je međed njime obrisao dupe.
Jedno od retkih pravila kojih se pridržavam u životu je da nikad ništa ne demantujem - pogotovo ne dubare koje dolaze iz cincarsko-kalburske čaršije - što je rezultiralo time da je cincarsko-kalburska čaršija na kraju odustala od pokušaja da mnome obriše dupe.
Problem je u tome što je Svetomir Arsić Basara - u daljem tekstu SAB - eskalirao i što se brkanje naših identiteta oteglo na decenije. Prvi put se to dogodilo sredinom osamdesetih, kad su mi huncuti ispred Šumatovca postavili sačekušu i zahtevali da častim zato što sam dobio Avnojevu nagradu. Blaženopočivši Gorbarov je lukavo ispresavijao Politiku tako da se videlo samo „Avnojeva nagrada“ i „Basara“.
Nisam naseo na Jašinu huncutariju. Bilo je to tu mač. Ideja da bi moja neznatnost - u to doba nemerljivo neznatnija, mlađa i beznačajnija nego danas - mogla dobiti Avnojevu nagradu (rezervisanu za režimske, tačnije, multirežimske umetnike) - bila je fantastičnija od ideje da bi vlasnik mesare Matijević mogao dobiti nagradu grada Teherana.
Pre dve-tri godine SANU je upriličila izložbu SAB-ove drvenarije u galeriji - u kojoj za Ljubu Popovića za života nije bilo mesta - što ne bi bio nikakav problem da galeristi preko celog staklenog zida nisu zapandrčili ogromna slova BASARA, bez specifikacije koji tačno - Svetomir ili Svetislav, što je poslužilo kao povod za žestoku zajebanciju ekipe iz moje kafanice, a mene dovelo na ivicu odluke da presavijem tabak i utužim SANU zbog zloupotrebe mog prezimena.
Jbg. Stigle godine. Kao što sam pre mnogo godina zbog lenjosti odustao od sjajnog projekta da Koštunici podignem bronzani spomenik visine 9,5 cm na Kalemegdanu, tako sam odustao i od utuživanja SANU.
Uopšte mi ne smeta što SAB prezimenu dopisuje „Basara“, ali skrećem pažnju galeristima SANU i novinarima željnim senzacija da ubuduće uvek napišu (i pročitaju) - Svetomir Arsić.
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati