FAMOZNO SVETISLAV BASARA: GLAS IZ DUPETA
Završeni su bez žrtava u ljudstvu, s prihvatljivim žrtvama u materijalu u vidu jednog razlupanog Crtinog auta, još jedni izbori, rezultati su pokazali da Srbija ponovo „ne sme da stane“, da se nije „probudila“, „razbila strah“ i „upalila svetlo“.
Prema podacima sa sajta žutare, Blica, Visoka Lista je osvojila 47, Srbija protiv nasilja 22,85, SPS 6, Nada za Srbiju, 4,98, Glas iz naroda - ja bih pre rekao „glas iz dupeta“ - 4,63. Sve ostale liste su gromoglasno prdnule u čabar.
Vladeta Janković sigurno ima drugu računicu. Mora da doajen cincarsko-kalburske čaršije ovako konta: „Da ‘oni Basarini’ (Srbija na zapadu) i Čedomirovi (LDP) nisu osvojili po 0,2%, Visoka lista bi imala 7,8%, SPS 3,1 i sve bi bilo drugačije, demokratskije i građanskije“. Upamtite ovih zbirnih 0,4%, trebaće nam za kasnije, idemo dalje.
Stekao sam utisak da je u čabar najgromoglasnije prdnuo spoljni Dačić, što je u mojoj optici dobro - uvek je dobro kad SPS prdne u čabar - da je sledeći na listi gromoglasnosti uprda Guzijan Jeremić - što je u mojoj optici još bolje - potom koalicija Boškić-Mica, što je na duge staze takođe dobro, mada sve to skupa nije dobro, sve su to svetlije nijanse lošeg, a kako stvari stoje, bolje i ne može. Niti će skorih dana moći.
Poglavito zbog mračnih uprdnih radnji Vladetinog karajoldaša, Koštunice - Miloševića u pričuvi - koji je opstruirao sve napore na poslu dovršavanja države Srbije, a čija uloga u pripremama i izvedbi streljanja Zorana Đinđića nikada nije rasvetljena, niti će ikada biti.
Sledstveno se, tvrd vam stojim, Srbija nikad - osim možda u dalekoj budućnosti - neće „probuditi“, „razbiti strah“ niti „upaliti svetlo“. U zemlji u kojoj se na samom početku prvih stvarnih reformi u istoriji, usred bela dana, maltene u kancelariji, strelja premijer, u kojoj potom u mardelju - i to na jedvite jade - završe samo pucači, a politički pozadinci izvuku guzice, naprosto se ne može računati na nenasilje, bolji život, paljenje svetla i demokratske standarde.
Pogotovo se na to ne može računati sa ovakvim opozicionim krčmarima, za koje je čak i Kalember-Švarm u postizbornom osvrtu napisao - pa brže-bolje povukao sa sajta to što je napisao - da bi ova garnitura opozicionara možda trebalo da otpeva „labuđi poj“. (Otpjevaće ga qwrz moj.)
Najveći pobednici ovih izbora - tačnije najracionalniji neučesnici - jesu onih 40 zarez nešto procenata punoletnih građana/ki koji se nisu udostojili dizanja dupeta i čekićanja u redovima pred glasačkim mestima. Da li tih 40 zarez nešto posto nije izašlo iz lenjosti, nezainteresovanosti ili nekog drugog razloga - npr. zato što su mrtvi - to ništa ne bi promenilo u nepromenljivosti srpskih fabričkih podešavanja. Da su izašli, Visoka Lista bi dobila 58%, Srbija protiv nasilja 38, SPS 15, Guzijan, Boškić i Mica bi prešli cenzus. I to bi bilo to. Tj. isto to.
Zbog iscurelosti karaktera traktat o napred pomenutih 0,4% odlažemo za sutra, a našu današnju kolumnu završavamo ličnim utiskom izbora, nadrealnim prizorom mehanizacije JP „Beograd put“ koja sajlom izvlači Ljilju Smajlovićku iz Visokog Dupeta.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega