Srbija je na početku 20. veka bila prepoznatljiva po izvozu svinja, dok na njegovom kraju izvoza nije ni bilo. Sankcije, kriza i ratovi doveli su do toga da iz njene zemlje izlazi samo ono najvrednije - ljudi. Devedesete godine su se u jednom trenutku završile, kao i sankcije i ratovi, ali srpska ekonomija je u novi milenijum ušla ruinirana i ljudi su nastavili da odlaze. Mnogi od tih ljudi su ostvarili astronomske uspehe u različitim poljima, ali svima je jedna stvar zajednička. Svi oni su svojim primerima dokazali da su ljudi iz Srbije sposobni da postignu velike stvari. Sve što im treba su prilike, a ključ za svetlu budućnost leži u tome da se stvore uslovi da mladi i sposobni u potrazi za svojim prilikama ne moraju da izvade pasoš iz fioke.

Srećna okolnost je to što živimo u vremenu inovacija. Tektonske promene ne doživljavaju samo pojedina tržišta već i celokupna društva i ekosistemi. S promenama dolaze i prilike, a Srbija je u poziciji da se odlučnim i promišljenim pristupom izbori za udobno mesto u svetu koji tek nastaje. O kapacitetu i potencijalu Srba za inovacije ne treba mnogo govoriti, dovoljno je podsetiti se čije ime danas nosi najvrednija automobilska kompanija na svetu. Bolje pitanje je šta se to tačno danas radi da bi Srbija taj potencijal ispunila.

Strane investicije i inovacije u Srbiji su posebno primetne u IT sektoru zbog obučene i kvalitetne radne snage. Na različitim poslovnim zgradama se mogu primetiti imena mnogih tehnoloških velikana poput „Majkrosofta“, „Boša“, „Simensa“, NCR, „Ubisofta“. S druge strane, potrebno je i da se ohrabri razvoj domaćih IT kompanija. Tu se kao uspešni primeri posebno izdvajaju „3Lateral“, „Nordeus“, HTEC, „Tenderli“. U IT sektoru je neophodno da se još više radi na pravljenju inovativnih proizvoda u Srbiji, čime bismo se dodatno pozicionirali na svetskoj mapi inovacija. Izrael se ovde nameće kao dobar uzor. Tel Aviv ima više startapova po glavi stanovnika od Silicijumske doline. Za to su, između ostalog, zaslužni država zbog podsticanja inovacija kroz politike, ali i obrazovni sistem, jer se preduzetnički duh i kreativnost posebno neguju kod dece još od najranijeg detinjstva.

Trenutno najaktuelniji i verovatno najambiciozniji projekat jeste multidisciplinarni kampus Bio4 u Beogradu, čiji je završetak izgradnje planiran za kraj 2026. godine. Ovaj projekat ima cilj da Srbiju učini biotehnološkim centrom Evrope izgradnjom svojevrsnog naučnog grada u kom će na istraživanju i razvoju najsofisticiranije biotehnologije raditi domaće i strane kompanije rame uz rame sa šest fakulteta i devet naučnih instituta. Ovakav integrisani pristup razvoju čitavog tržišta se može primetiti i van Bio4 kampusa: Nacionalna asocijacija autonomnih i električnih vozila je organizacija koja, kao i Bio4 kampus, mada u skromnijim razmerama, radi na razvoju inovacija u oblasti e-mobilnosti saradnjom s najvećim srpskim tehnološkim fakultetima, kompanijama i naučnim institucijama.

Električna vozila i e-mobilnost su u srži tektonskih promena koje se dešavaju u svetu. Sa električnim automobilima dolazi i izuzetno kompleksan lanac proizvodnje, u kom leži mnogo prilika za Srbiju. U pitanju je tržište sa sada već zagarantovanim rastom, jedan konj na kog su se kladili svi, od SAD do Kine. Litijumjonske baterije su posebno privlačne jer su neophodne za električna vozila, ali i širok spektar tehnologije, od telefona do pejsmejkera. Srbija u budućnosti može da privuče milijarde dolara u stranim direktnim investicijama vezanim za e-mobilnost. Zašto zemlja nekada poznata po svinjama ne bi mogla da postane poznata po gigafabrikama? Nova gigafabrika već stiže u Srbiju, nalaziće se u Ćupriji i gradi je slovački proizvođač baterija „Inobat“. U Subotici već radi prva takva fabrika (Eleven Es), dok se u Evropi predviđa da će do 2030. godine biti oko 50 gigafabrika litijumskih baterija.

Srbija pozicioniranjem na polju inovacija i na tržištu litijumskih baterija i srodnih tehnologija može da postane i glavni partner SAD na ovim prostorima. Pristup ovim tehnologijama je deo nacionalnog interesa SAD, kao i pristup mikročipovima.

Srbija ne bi samo povećala svoj značaj u očima SAD već i u ostatku sveta. Pojačao bi se uticaj u međunarodnoj zajednici i znatno poboljšala pozicija Srbije za svakim pregovaračkim stolom. „Stelantis“ ovih dana pali pogone za proizvodnju električne „pande“, a takvih mogućnosti za Srbiju ima još!