Zašto Đilasu rastu dlake na dlanovima?

Postoje dve škole mišljenja. Jedna tvrdi da „ne je*e lep nego uporan“, dok druga uči da „od nameta nema selameta“, da od upornosti nema vajde. Kome verovati, koju teoriju usvojiti za život?

Da vidimo šta kaže narodno iskustvo: od ove druge napravljena je jedna od najlepših ljubavnih pesama na Balkanu, a prvom se teše impotentni, ružni i glupi... Uzmimo, eto, za primer Dragana Đilasa.

Nakon saopštavanja rezultata izbora na kojima je izgubio, on je pribegao taktici najavljenoj još pre glasanja: tvrdi da izjašnjavanje nije bilo regularno i uporno ponavlja da je pobeda njegova. Iz nastupa političara s njegove liste obavešteni smo da oni „vode bitku na tri fronta“: kroz institucije, kroz pritiske građana i na međunarodnom planu. Pa da vidimo kako Đilas stoji na tim frontovima...

Institucije su rekle svoje: izbori su bili regularni, toliko i toliko vam mandata pripada... i tačka. Vidimo se za četiri godine na novim izborima, na kojima vam želimo mnogo sreće.

Što se građana tiče, i oni su se izjasnili. Istina, posredno - na poziv da se okupe ispred RIK 16. januara, posle novogodišnje, božićne i slavske pauze, ostali su kod svojih kuća. Za onih nekoliko stotina zbog kojih je pola sata bio zaustavljen saobraćaj u glavnoj beogradskoj ulici ne zna se da li su protestovali zbog izborne krađe, ubistva Olivera Ivanovića pre šest godina, ili su bili ljuti na sebe što su pojeli sve sarme... Kako god, opozicija je, u maniru đaka koji nije napisao domaći pa se vadi, saopštila da će detalje o narednom okupljanju „naknadno saopštiti“... Ovde valja navesti dva zanimljiva detalja: Šolakove televizije više ne prikazuju snimke protesta iz vazduha. Da im se nisu naprasno pokvarili svi dronovi? Ili su zaključili da ne vredi trošiti baterije na ono što bi se videlo? I drugi: na društvenim mrežama razbuktala se diskusija o Smiljanu Banjcu, Šolakovom zaposleniku koji je vodio letošnje proteste i kome je konferansa poverena i 16. januara. Zašto, makar zbog malera, ovog puta nije zamenjen, pitaju se tviteraši. Jer sve u čemu je dosad učestvovao, završilo se fijaskom...

A međunarodni plan? Kako tu Đilas stoji?

Nije tajna da se srpska opozicija jedino i uzda u pritisak iz nekih evropskih krugova na predsednika Srbije. Uostalom, svi protesti koje su organizovali imaju cilj da svetu pokažu da je „režim represivan“, a oni male mace i branioci demokratije. Otuda u Šolakovim medijima uporne najave osuda Srbije u Evropskom parlamentu. Kad ono...

Koga je zanimalo, mogao je juče da na portalima nađe sliku koja govori više od 1.783.701 reči: Slovenac Klemen Grošelj s govornice EP učestvuje u debati o izborima u Srbiji, dva metra dalje stoji Viola von Kramon, spremna da nastupi posle njega (oboje su nam poznati po tendencioznim stavovima protiv Srbije)... a sluša ih samo dvadesetak evroposlanika, od ukupno 705! Toliku podršku ima srpska opozicija u Evropi! Da je Dragan Đilas mali mrav, bio bi najusamljeniji mrav na svetu, svi bi mravi otišli od njega!

A da je političar u SAD, na izbore ne bi smeo ni da pomisli! Trampu zbog finansijskih malverzacija i organizovanja upada pristalica u Kongres sude, a Đilas ne odustaje! On bi da se omrsi o trošku naše izborne volje... uzdajući se u upornost!

Nije, izgleda, čuo da polaznici pomenute prve škole mišljenja stare i umiru dlakavih dlanova...

N. N.