Elem, HBO je „prelomio“, kako to kažu tupoumne srbske novindžije, kao što u izveštajima sa sahrana - glavnih društvenih događaja u Srbiji - za neku vidno ožalošćenu osobu uvek kažu da se „slomila“.

HBO je, dakle, „kanselovao“ Miloša Bikovića. Ne znam da li je na društvenim mrežama i psihodeličnim televizorima bilo protestne fertutme i naricanja o progonu srpskih glumaca, ali u delu javnosti koji je u dometu mog radara nekog naročitog uzbuđenja nije bilo. Koliko znam, ni MIP nije napisao protestnu notu, kao što je za vakta Jeremićeve diplomatije na hemoroidima napušio Stejt department zbog antisrpskog lupinga neke stand up jebilude u nekoj američkoj pripizdini.

Neko je pametno prokomentarisao: Biković nije kanselovan zbog toga što je Srbin, nego zbog toga što je Rus, što je metaforički tačno, ali nije cela istina. Bliže je činjeničnosti reći da Biković nije uzeo u obzir drevno dvorsko pravilo saglasno kome se oni koji se previše približe caru opeku, kao što oni koji su predaleko od cara ozebu. (tj. najebu).

U suštini, Biković je svoju poslovnu politiku uskladio s tradicionalnom srpskom spoljnom politikom i jare i pare, tj. oslanjanja na četiri (na krv i nož zavađena) stuba, koja je u periodima zatišja donekle funkcionalna, ali koja se, kad druga nastane sudija i kad kneževi postanu radi kavgi, neminovno olupava o glavu.

Bikoviću se, kako vidimo, politika i jare i pare već olupala o glavu, ali neće on biti na gubitku - nadobijaće se on novih uloga u Rusiji, kojim će ga Matuška još čvršće privezati za sebe - ali pravila koja važe u šou-biznisu bitno se razlikuju od pravila koja važe u geopolitičkim pičvajzima.

Kad nastupe pičvajzna vremena - a jedno takvo je upravo nastupilo - na snagu stupa pravilo: ili mi ili oni. Naši spoljni i-jare-i-pare političari uporno mantraju i vi i oni, ali to više tako ne ide. Bar ne na duge staze. Za razliku od naše spoljne politike, ni ruska ni kolektivno-zapadna spoljna politika neće javno reći - mada se ruskoj ponekad omakne - jebaćemo vam majku, ali, off the record, obe spoljne politike kanseluju jednu po jednu srpsku ulogu.

Ruska spoljna politika formalno je zadovoljna srpskom i jare i pare pozicijom, ali suštinski uopšte nije, to bi trebalo da znaju svi koji makar površno poznaju Rusiju - većina to i zna, ali se pravi luda - kolektivno-zapadna spoljna politika je takođe formalno zadovoljna srpskom politikom - opozicija srbska misli da je prezadovoljna - ali to je samo privid. Vrlo je nezadovoljna.

Iz meseca u mesec sve je primetniji svilen gajtan koji se obmotava oko vrata Srbije i srpskih zemalja, a srpski i srpskozemaljski političari daju sve od sebe da ga što više zategnu. U tome im, svaka iz svog razloga, štedro pomažu i ruska i kolektivno-zapadna spoljna politika. Ali što reko Baja Pašić, nema nam spasa, propasti nećemo. Možda nam se omakne da jednom izgubimo u ratu, a da dobijemo u miru.