BEZ RUKAVICA: Drveni advokati Novaka Đokovića
Javna je tajna da je Novak Đoković neprebolna rana srpske opozicije. Kad bi ih on podržao, veruju, konačno bi se domogli pobede na izborima a sve ove godine jalovih napora i gorkih poraza bile bi lako zaboravljene. Naravno, u zabludi su, ali nada uvek poslednja umire. A i Đokovićeva uzdržanost kad je u pitanju politika - čovek je svetski šampion i ima pametnija posla - pothranjuje snove opozicije. Šta im, uostalom, drugo i ostaje? Bog je odavno digao ruke od njih, a sad ih je i ODIHR otkačio.
- Kad bi samo Nole... - s tim uzdahom tonu u san Đilas, Ćuta, Lazović, svaki u svom krevetu, a ujutru se bude u surovom svetu u kojem ih ljudi ne vole.
Sve u strahu da ga ne naljute, Đokoviću se oprašta ono zbog čega se drugi u Šolakovim medijima prikivaju na stub srama, poput prijema kod Vučića u februaru 2022. godine. Štaviše, idu i korak dalje - glume Đokovićeve drvene advokate i kad Đokoviću nisu potrebni. Uzmimo ovaj primer...
Kurir je prošle nedelje objavio kratak tekst na temu: gde vodeći svetski teniseri plaćaju porez? Ispostavilo se da Nadal Španiji daje 56 odsto onoga što zaradi, Federer i Mari Velikoj Britaniji 40 odsto, a Federer u Švajcarskoj za porez daje 30 odsto. Naš se as, međutim, odlučio za Monako, gde je poreska stopa - nula. (U Beogradu bi, inače, za porez izdvajao četvrtinu svoje zarade.)
I šta se desilo?
Skočila je Nova da primi metak umesto Nola: „Zašto se u ovom trenutku piše o tome?“
Obratila se za pomoć novinaru Igoru Miklji - nejasno da li kao „stručnjaku“ za poreze ili tenis - koji je konstatovao da je trenutak „neobičan“ jer baš sad „Novak nastavlja pohod u tenisku istoriju“, priznajući - nesvestan punog značenja onoga što kaže - da „obično naši mediji ne iznose ovakav tekst“. I u tom kontekstu naveo brojne primere dobrotvornih priloga našeg sportiste...
Što se trenutka tiče, Đoković - na sreću i korist svoje porodice, i radost miliona fanova u Srbiji i u svetu - godinama ispisuje istoriju tenisa, pa je Mikljina opaska prosto besmislena.
Kurir nikad nikome nije virio u novčanik, ali budžet države, koji se puni porezima, opšta je stvar. I Kurir se, za razliku od Mikljinih medija, ne boji da će svojim pisanjem nekoga naljutiti.
U svakoj prilici isticali smo i ponos zbog Đokovićevih uspeha, i njegov dobrotvorni rad. Ali plaćanje poreza je obaveza za sve, i ne može se zameniti humanitarnim prilozima.
Na kraju krajeva, baš je uredno izvršavanje poreskih obaveza prema državi najiskreniji i najispravniji pokazatelj patriotizma.
Oduvek je tako bilo, i kod nas i u svetu. Zbog toga pitanje Nove „zašto baš sada?“ samo svedoči o njihovom shvatanju novinarstva, u kojem se bira trenutak kad će nešto biti objavljeno ili prećutano, a tekstovi ne prenose informacije, nego su šifrovana upozorenja.
Čobanski mentalitet uvek ispliva na površinu, bilo da se čuvaju ovce ili svete krave.
N. N.
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)