FAMOZNO SVETISLAV BASARA: TOPALKA ZA GRADONAČELNIKA
Posle mnogo prenemaganja, natezanja oće da piški, neće da piški, intervencije evrounijskih institucija - i odgovarajućih napušavanja rečenih institucija za domaću upotrebu - pala je odluka da se u Beogradu ponovo održe gradski izbori.
Za divno čudo, umesto da nova prilika za pobedu nekolikim grupama građana koje se umesto (manje više) „lojalna konkurencija“ nazivaju „opozicija“ da krila, najava izbora kao da ih je potkresala. A da bi novi (ponovljeni) izbori bili održani, lično je Visoko Mesto moralo da „zamoli izbornu listu oko SNS da se ide na izbore u Beogradu“ jer „iako imaju većinu, bolje je i izgubiti nego da se desi situacija iz 2008, kad su DS i SPS počinili izbornu krađu“.
Kakva je to bila situacija iz 2008? Pojma nemam, zaboravio sam, ako sam ikada i upamtio, iz prostog razloga što mi nakon istorijskog pomirenja Tadića i Dačića, upriličenog iste godine, savršeno puca qwrz ko će pobediti na izborima u Beogradu. Doduše, po inerciji sam uprkos sovjetima zdravog razuma, za JexS-a glasao i 2012, ali to je bilo hvatanje za slamku. Od 2012. do današnjneg dana posle svakih beogradskih izbora po Beogradu bi odjeknula serija snažnih eksplozija za koje su neupućeni mislili da je pobednički šenluk, dočim je to mojoj neznatnosti pucao qwrz ko je pobedio.
Razloge pretpostavljam znate. Svaku političku pobedu nakon dvanaestomatrovskog puča iz 2003 - koji će u utorak neki „obeležiti“, a neki proslaviti - zakasnelo pametno (ali bolje ikad nego nikad) posmatram kao još jednu pobedu poraza od kog se Srbija neće oporaviti i koji se ne može zabašuriti pobedama našeg Noleta, naših odbojkašica i (eventualno) naših pevaljki na Evroviziji. No, to je tema za kolumnu od 12. marta. Nemojmo trčati pred rudu.
Vratimo se mi na izbore. Naravno da Visoko Mesto ne misli da je bolje izgubiti izbore u Beogradu nego se osramotiti ko DS i SPS. Visokom Mestu ne pada lako ni gubitak izbora u MZ Liman, kamoli u Beogradu, u kom živi 3/5 građana Srbije i u koji se sliva 80% srpskih para, srpskog kokaina, srpskih sponzoruša i svega ostalog srpskog što vole mladi.
Jedan od retkih srpskih mitova koji nije lažan jeste mit da je gubitak vlasti u Beogradu uvod u gubitak svih drugih vlasti. Visoko Mesto to vrlo dobro zna, sledstveno će brže, jače i bolje nego na izborima od 17. 12. krenuti u kampanju na bazi 24/7, a ako bude moguće i 26/8.
Zasad se kao najozbiljniji protivkandidati Visokom Kandidatu - ko god to bude - nametnuo narodni pevač Topalko. Rečeni pevač se, uzibrećen Visokim upadom u „Šarenicu“ tokom njegovog izvođenja neke pesme, u gnevu osvrnuo na takvo jedno „psihološko maltretiranje“, što je, opet, izazvalo trostruko veći gnev Visokog Mesta, koje je napušilo Topalka kao što odavno nije ni Đida, sitnije ribe da i ne pominjem. Budući da se kvalitet opozicionih kandidata određuje na osnovu munja i gromova kojima obaspe Visoko Mesto, opozicija možda ne bi loše uradila da Topalka kandiduje za gradonačelnika.
TAČNO U 18.30: Predsednik Aleksandar Vučić o svim aktuelnim i važnim temama za Srbiju