FAMOZNO SVETISLAV BASARA: KULTURA ZAKONA
Još jednom pročitah Spahovićev intervju u Vremenu, naročito onaj deo u kome govori da se zakonitost ne može uvesti normativno - i moja neznatnost je često pisala da zakoni ne deluju magijski - nego da mora postojati društveni konsenzus da se zakoni moraju poštovati.
Od nastanka Srbije do današnjih dana srpska sirotinja raja - tj. onaj njen deo koji nije uz skute trenutne vlasti - nariče do neba o bezakonju političkih elita, koje je nesporno, ali retko će se, ako ikada, čuti glas koji će napraviti sledeće pitanje: da li sirotinja raja baš toliko teži zakonitosti - ili radije traži „veze“ i „rupe“ u zakonima - i kako to da iz jednog tako zakonima sklonog naroda nastaju tako bezakone političke elite.
Pa da krenemo na posao. Suštinsko nepoznavanje Srbije, mislim na njenu takozvanu unutrašnjost, jedna je od najslabijih tačaka srpskih socijaldemokratskih, demokratskih i (umrlih) liberalnih opozicija. Stvar dodatno komplikuje to što pomenute opozicije ne poznaju ni Beograd. Najgore je što sve te opozicije nemaju pojma o ljudskoj prirodi, sklonoj korupciji svih vrsta. Možebiti da je to posledica opšteprihvaćene devetnaestovekovne slike „dobrog Srbina“, „kome“ - kako hiljadu osamsto sedamdeset i neke reče onaj radikalski prota u Skupštini - „ne trebaju zakoni jer je po prirodi dobar“ i kome čak ne „trebaju ni pare“, jer „nije iz gramzivog plemena Izrailjevog“.
I tako to ide već vekovima. Političke garniture (svih boja) laskaju narodu, kuju ga u zvezde, narod naseda na dubare, doduše, polovično. Polovini naroda koja je, da kažemo, uz vlast - i za to biva nagrađena poklon-paketićima u rasponu od sendviča do ferarija - sve je potaman, onoj drugoj polovini ništa ne valja i do neba kuka o bezakonjima trenutne vlasti.
Odvažiću se da izreknem jeretičku misao: obe polovine srpskog naroda - čast izuzecima - podjednako su sklone muljavinama, džabaluku, pravnim prečicama, vezama i pronalaženju rupa u zakonima. Dovoljno je reći da su glavni aduti srpskih opozicija (svih vremena i boja) - muljavine trenutnih vlasti - čist ćorak, a istorija će mi dati za pravo. Hajde da ne „licitiram“ procentima, ali broj onih u Srbiji koji - čast izuzecima - ne vide ništa loše u nekoj proneveri, pogotovo ako se počinilac izvuče, što je najčešći slučaj - ne vide ništa loše je zastrašujući.
Naravno, malo je ko - ili niko - spreman da to javno kaže, pogotovo za neki televizor, ali znate šta, ovde je malo ko spreman da javno kaže zašto je iz Male Krsne došao u Beograd i da li je uopšte došao. Ali u privatnim ćete razgovorima - osim u tzv. boljim društvima - čuti: „lepo se ovaj (ili onaj) snašao, ugradio“ itd.
Kao dobar poznavalac unutrašnjosti Srbije tvrd vam stojim da je odijum - sad ću „licitirati“ procentima - najmanje 50% srpske populacije prema bezakonicima u stvari puka zavist (i žal) što oni nisu bili na mestu bezakonika koji je omastio brke. Ko drukčije kaže, kleveće i laže, a onima koji su pročitali Spahovićev intervju toplo preporučujem da ga pročitaju još jednom.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega