Broj žrtava napada na tržni centar i koncertnu dvoranu u Moskvi zasad iznosi 137, ranjeno je najmanje 154 osoba, a zgrada je ostala u ruševinama. Ovaj, najkrvaviji, teroristički napad u Rusiji tokom prethodne dve decenije ozbiljno je potresao Moskvu, uzdrmao ceo svet i podigao brojna pitanja na koja će odgovori sezati mnogo dalje od same Rusije. Jedno od najvažnijih među tim pitanjima jeste preuzimanje odgovornosti za ovaj napad, odnosno dilema da li će Vladimir Putin priznati jake dokaze da je napad izvršila Islamska država - ili će ga koristiti kao alat za povećanje agresije prema Ukrajini.

Nedugo nakon što se napad dogodio, novinska agencija Islamske države Amak objavila je izjavu na Telegramu u kojoj teroristička grupa preuzima odgovornost. Američki bezbednosni zvaničnici i drugi analitičari rekli su da veruju da je napad delo jedne od avganistanskih podružnica Islamske države. Iako je početna tvrdnja bila bez dokaza, Amak je naknadno objavio fotografiju za koju se tvrdi da su na njoj četiri napadača. Dalja potvrda tvrdnji Islamske države došla je u nedelju, kad je Amak objavio nove video-snimke napada, snimljene od strane napadača. Ruski medijski izveštaji identifikovali su četiri uhapšena osumnjičena kao državljane Tadžikistana, bivše sovjetske republike koja se graniči sa Avganistanom i u kojoj brojni stanovnici imaju rusko državljanstvo. Video-snimci uhvaćenih terorista, čini se, pokazuju da su osumnjičeni mučeni, a stanje u kom su se pojavili na sudu dokazuje da je tako stvarno i bilo. Ovo nije prvi napad ove grupe na ciljeve u Rusiji u poslednjih nekoliko godina, a teroristi su nakon toga objavili i grafički prikaz napada. Ipak, ruski državni mediji gotovo da nisu spomenuli tvrdnje Islamske države o odgovornosti, niti ih je Putin pomenuo. Umesto toga, fokus je bio na tvrdnjama da je Ukrajina ili odgovorna za napad, ili da je bila spremna da pruži utočište počiniocima, za koje je Putin, bez ikakvih dokaza, tvrdio da su se spremali za beg upravo preko Ukrajine. Putin sam nije direktno optužio Kijev, ali je rekao da su osumnjičeni uhapšeni u zapadnom brijanskom regionu, „gde je, prema preliminarnim podacima, pripremljen prolaz za njih sa ukrajinske strane da pređu granicu“. Čak i kasnije, kada je priznao da je brutalni napad izvela „radikalna islamistička grupa“, on je ponovo sugerisao da je Ukrajina kriva za ovaj napad.

Dve nedelje pre ovog napada SAD su izdale upozorenje svojim građanima u Rusiji u kom je pisalo da „ekstremisti imaju neposredne planove za ciljanje velikih okupljanja u Moskvi“, uključujući koncerte. To upozorenje je podeljeno i s ruskim vlastima, a CNN je objavio da su SAD delovale na osnovu „stalnog toka obaveštajnih podataka“ od novembra „da je ISIS bio odlučan da napadne Rusiju“. Ali Putin je odbacio upozorenje kao „provokativno“ i rekao da „ove akcije podsećaju na otvoreni reket i nameru da se zastraši i destabilizuje rusko društvo“. Radi se, dakle, o katastrofalnom bezbednosnom propustu ruskih službi, koje su se u velikoj meri fokusirale na domaću opoziciju i potencijalne pretnje iz Kijeva umesto na pravu opasnost. Teško je poverovati da će se iko u Rusiji usuditi da ove tvrdnje i optužbe pokrene u javnosti. Putin se postarao za to da i on i obaveštajna služba postanu imuni na kritike. U međuvremenu, nevini ljudi ginu, dok oni na vlasti postaju sve silniji, a sve više pitanja ostaje bez odgovora.