Otkako sam pre nekoliko godina prestao da očekujem bilo šta konstruktivno od ovog društva, od njegove Prve i Druge polovine, njegovih čaršija, mahala, interesnih zajednica i političkih stranaka, jedna povelika kamenčina mi je spala sa srca. Ostalo je tu još ihaha kamenčina - kamenolom je u pitanju - ali manje se nerviram. Zauvar, što reko „naš narod“. Mala vajda veseli čoveka, što rekli Čačani. Da li to znači da sam tek pod starost usvojio kuhinjsku mudrost sa frižiderskih magneta, citiram: „Bože, daj mi spokoj da prihvatim ono što ne mogu promeniti, hrabrost da promenim ono što mogu promeniti i mudrost da razlikujem jedno od drugog“. Pre bih rekao da je kuhinjsko prosvetljenje došlo težim putem. Trebalo je mnogo vremena da mi dođe iz dupeta u glavu da sve društvene grupe, od kojih sam prestao da išta očekujem, već decenijama pričaju istu priču, da udarnički ponavljaju iste greške, da - naravno, svaka sa svojim predznakom - ne prihvataju ono što se ne može promeniti, da nemaju hrabrosti - još manje volje - da promene ono što se može promeniti i da su svetlosnim godinama daleko od mudrosti razlikovanja jednog od drugog.

Je li to zla sudbina? Ne - to je kolektivizam, što će reći saborno očekivanje/nada da će ono što se može promeniti - promeniti neko drugi, a da ono što se ne može promeniti/smeniti ipak može promeniti/smeniti neka neočekivana sila.

U slučaju smene/promene Visokog Režima, građanska polovina Srbije je čvrsto uverena da se taj posao može završiti bez stranačkog organizovanja, političkog programa - da ne zaboravim da pomenem muda - mirnim promenama, konceptualističkim performansima, prefarbavanjima REM tabli. I tsl.

Ali i pasivnim otporom. Npr. rezolutnim odbijanjem onog dilbera o kome sam pisao pre neku godinu da vozi auto-putem Beograd-Čačak, nego u rodno Kraljevo guzelja Ibarskom magistralom. Zašto to čini? Zato što su u izgradnju auto-puta umešani prsti Visokog Mesta. Nije košer, kužite, stari moji. Možda nije košer, ali je animizam, karakterističan za plemenske zajednice iz Amazonije. Podrobnije će vam to objasniti Klod Levi-Stros, ja imam tek toliko karakterologije da sažeto kažem da je animizam vera u moćne zle ličnosti koje prenose svoju moć na mrtve stvari, pa se zato tih stvari treba kloniti.

Jedno od tih mesta prepunih zlokobne mane - ne mane u smislu nedostatka, nego mane sa akcentom na prvom slogu, koji ne umem da ukucam - jeste Beograd na vodi, zabranjeni grad pun zlih duhova, koji neoprezne dobre duše - samo li im se omakne da kroče u njega - pretvara u Vučićeve botove, koji staju u red za sendvič s parizerom.

Na qwrz, u junu je zakazan koncert Nika Kejva na meni nepoznatoj lokaciji - Plato Geozavoda - koji se nalazi u sklopu Beograda na vodi, što je neke viđenije poklonike Kejvovog (doličnog) tamburanja navelo da dva meseca pre „eventa“ na sav glas rastelale da njihova noga tamo neće kročiti, a bilo je i takvih koji su Kejvu malčice ko zamerili što se profaniše dolaskom u BNV. Da sam imao više pameti, davno bih seo pred frižider i povazdan čitao mudrosti sa magneta.