Vuk Velebit: Budućnost odnosa Srbije i Francuske

Nedavna poseta Francuskoj predsednika Srbije dovela je u prvi plan odnose ove dve zemlje. Ti odnosi imaju dugačku i pretežno lepu istoriju, ali danas su u prvom planu pre svega zbog budućnosti srpsko-francuskih veza. Jedna od najbitnijih tema u razgovorima bila je nuklearna energija, i to se može izdvojiti kao oblast za širenje saradnje u odnosima Francuske i Srbije.

Ova saradnja se uklapa u prioritetne akcije za dekarbonizaciju i integraciju tržišta energije u sklopu novog evropskog plana rasta za Zapadni Balkan. Taj dokument je značajan jer predstavlja formalizaciju evropskog napora da se proaktivnim pristupom ubrza ulazak zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Francuska je jedan od nosilaca ovog napora jer se pitanje ulaska zemalja ZB u EU visoko kotira na listi spoljnopolitičkih prioriteta Emanuela Makrona. To je bila i verovatno najsnažnija poruka koju je francuski predsednik poslao na sastanku sa Aleksandrom Vučićem - Srbija ne sme da sumnja da je njena budućnost u Evropskoj uniji.

Novi plan rasta Zapadnog Balkana je baziran na četiri stuba - ekonomskoj integraciji Zapadnog Balkana u zajedničko tržište EU, podsticanju regionalne ekonomske integracije, ubrzavanju neophodnih reformi i finansijskoj podršci kroz grantove i kredite. U tom dokumentu je od posebnog značaja integracija Srbije u evropski lanac snabdevanja kritičnih sirovina na kojima počiva zelena tranzicija i na toj temi bi se trebalo zadržati.

EU, i posebno Francuska, teže ka tome da diversifikuju svoje izvore strateških sirovina i stvore nezavisan lanac snabdevanja u e-mobilnosti. To podrazumeva i investicije u eksploataciju najznačajnijih sirovina u drugim zemljama, poput (potencijalno) Srbije, ali i unutar same Evropske unije. Na primer, jedan od najznačajnijih takvih projekata jeste rudnik litijuma u centralnoj Francuskoj, koji demonstrira sav potencijal ulaganja u ovaj sektor.

Naime, region Alije, gde se ovaj rudnik gradi, u proteklih nekoliko decenija prošao je kroz deindustrijalizaciju, koja se loše odrazila na lokalnu ekonomiju. Projekat iskopavanja litijuma će oživeti ekonomiju u tom regionu i stvoriti preko hiljadu novih radnih mesta, dok će poštovanje najviših ekoloških standarda da sačuva biodiverzitet i kvalitet života.

Taj litijum će biti iskorišćen za proizvodnju baterija krucijalnih za polje e-mobilnosti. Potražnja za električnim vozilima će vrtoglavo da raste u narednim decenijama jer svet zarad sopstvenog opstanka bira da napusti fosilna goriva. Sa obzirom na razgranatost i kompleksnost lanca snabdevanja električnih vozila, prilike za Srbiju su brojne ukoliko postoje upornost i prilagodljivost. Srbija ima potencijal da se pozicionira kao nezaobilazni snabdevač kritičnim sirovinama kroz projekat „Jadar“, ali još važnije da izgradi ceo ekosistem da bismo na kraju dobili bateriju „Made in Serbia“. Čak se i Makron, predsednik jedne svetske sile, do sada četiri puta sreo sa Ilonom Maskom da bi obezbedio investiciju „Tesle“ u Francusku, do koje još nije došlo.

Srbija treba da shvati da je potrebno uložiti mnogo više truda i energije u privlačenje investitora u sektoru za kojim postoji svetska pomama, a Francuska se prirodno nameće kao partner koji može mnogo da pomogne srpskoj zelenoj tranziciji, ali i jačanju privrede kroz razvoj sektora e-mobilnosti.