Bez prethodne dojave internih obaveštajnih službi za televizore, osnovano pretpostavljajući da će preksinoćni „Utisak nedelje“ biti posvećen razmatranjima opozicionog raskola na izborni i bojkotaški blok - od kojih svaki pasivno agresivno optužuje onog drugog za jeres - tačno u 8.28 h PM otišao sam u Rim i namestio pred televizor, čisto da vidim kome će se Bećkovićka privoleti carstviju i koga će privesti u emisiju.

Ono „čisto da vidim kome će se privoleti carstviju“ implicira određenu neizvesnost, koje uopšte nije bilo. Unapred sam znao da će Olja lobirati za bojkot-efendije. Da mi to možda nije dojavio jedan čoek? Ne. U pitanju su fenomeni vekovne inercije zbog kojih naivčinama ponekad izgledam vidovitiji od baba Vange: svetopšta predvidivost i jednom zasvagda podeljene karte, čiji je raspored poznat i vrapcima, što, naravno, ne odvraća igrače (svih boja) od pokušaja da varaju otvorenih karata.

Ipak, da gledaoci ne bi stekli utisak pristrasnosti, Bećovićka je u studio privela i Biljanu Đorđević iz Zeleno-leve koalicije, koja se - ako se drugačije ne naredi - odlučila za izlazak na izbore. Slaba vajda. Utisak dosade - sve češći utisak „Utiska“ - stekao sam odmah posle uvodnog reklamnog bloka, a kako se sve završilo, to ne znam, jer sam se posle petnaestak minuta smorio i pritisnuo off.

Moj glavni utisak - koji sam odavno stekao i bez „Utiska“ - jeste da srbska opozicija, kako ona izborna, tako i bojkotaška, neodustajno traži način da strmopizdi Visoko Mesto (i Carstvije) jednim udarcem, a da se pritom ne oznoji i da još neodustajnije očekuje da posao koji treba, a očigledno ne zna, da uradi, obave građani, a ako im se posreći, i studenti.

Bojkot-računica (naravno bez krčmara) sledeća je (garantujem za tačnost nagađanja): ako ne izađemo na izbore, tako kontaju bojkot-efendije, nećemo režimu „dati legitimitet“, pa će manjak legitimiteta destabilizovati Vučića, koji će početi da povlači nervozne poteze, atmosfera će uzavreti, „nezadovoljstvo će se preliti na ulice“ i na kraju će se stvoriti „kritična masa“ i čiča-miča, gotova priča.

Po tom scenariju se možda može snimiti osrednji film, ali se od njega ne može napraviti dobra politika. Stvar, naime, stoji ovako: legitimitet možeš osporavati samo ako ga i sam stekneš na izborima ili - može to i brže i kraće - ako strmopizdiš vlast nasilnim putem, pa se naknadno legitimizuješ, ali to se sve ređe događa i u Africi. U Srbiji bi se možda i moglo dogoditi, ali za to fali Apis.

Računica ima i apendiks. Naše nedavanje legitimiteta će „ogoliti“ režim i svetu pokazati njegovo „pravo lice“, tako kontaju bojkotaši - računica lepo zvuči, ali ima jednu veliku manu: svet dobro zna - i to mnogo bolje od bojkot-efendija - kakvo je lice Visokog Režima, ali ga iz njegove računice (sa krčmarom) boli qwrz. I sve će ga više boleti qwrz kako bojkot-efendije budu više napušavale američke ambasadore i predstavnike EU.