Još „nas“ (jebo ja nas) samo tri nedelje dele od združenih velekasabskih i lokalnih izbora, a predizborne kampanje - što će reći prepičkavanja, napušavanja, buke i besa - ni od korova. Nema čak ni Visoke Teške preziborne artiljerije, npr. Udbinih snimaka opozicionih grupnjaka. I tsl.

Primisao da je „tamo gde treba“ zaključeno da je opozicija totalno rascepkana i dezorijentisana i da nema potrebe klati propagandnog vola za kilo mesa momentalno treba odbaciti. Ova i ovakva opozicija je oduvek bila rascepkana i dezorijentisana, pa je režimska propaganda uoči svakih izbora bivala sve brža, jača i bolja.

Možebiti da je Visoki izborni štab poslušao moj besplatni savet, koji sam svojevremeno dao opoziciji - a opozicija me optužila da sam korisniji Vučiću od Laze Ristovskog - a koji je glasio, citiram po sećanju: ignorišite, ne uzvraćajte na dubare, formulišite svoju politiku, gledajte svoja posla, odaberite ciljnu grupu, „zacrtajte“ cilj, organizujte se, nemojte menjati priču, odustanite od imbecilnih pokušaja da strmopizdite vlast pomoću „kritične mase“, nemate vi za to ni know how, ni visinu, ni muda.

A naročito sam naglašavao: nipošto nemojte težiti nacionalnom jedinstvu sa cincarsko-kalburskom čaršijom, paraljotićevskim strančicama i personama dramatis. Čak i ako „zacrtate“ cilj - smena vlasti nije cilj, nego preduslov za realizaciju cilja - sve i da se organizujete, džaba ćete krečiti jer će vam triper koalicioni partneri ili smrsiti konce ili će se udružiti sa Vućićem.

I - šta bi. Ljuti opozicionar Guzijan Jeremić se pretvori u Vučićevog kurira - naravno zbog nacionalnih interesa - a Mica Zavetnica postade Aleksandra Vulin, takođe zbog narodne polze.

Treba li reći da sam dajući te besplatne savete džaba krečio, ali meni je u opisu posla da džaba krečim. Pitanje je zašto je opozicija džaba krečila i na kraju došla u situaciju da figurativnom naručicu radova još i plaća da džaba kreči, kad zatreba i prekovremeno.

Pucao bi meni qwrz za slabost opozicije da ona nije pokazatelj slabosti društva, sada već možda i nepopravljive. Ali pazite: sama po sebi društva nisu ni slaba ni jaka, ona su glina kojoj politike daju ovaj ili onaj oblik. Da bi našem društvu dao oblik svoje politike - mada je oblik teška reč - Visoki Vučić je... Ček da izračunamo... Dvadeset i dve godine gulio opozicione klupe dobijajući povremeno epizodne ministarske uloge, kao sada Aleksandra Zavetnica kod njega.

Istini za volju, Koštunica i Tadić su na tom poslu svojski pomagali Vučiću, iako to nisu hteli - hteli su nešto drugo - ali kao i današnja opozicija, nisu imali ni know how, ni visinu ni muda.

Mada, društvo možda jeste glina, ali i na njega pada deo odgovornosti. Što rekla evanđeoska parabola: od iste se gline pravi i žrtveni pehar i noćni sud. Pa se onda od sadržaja noćnog suda pravi pita