Površno bavljenje bilo kojim poslom, a posebno politikom, dovodi do nesagledivih posledica za onog ko je odlučio da uđe u tu avanturu. Politika nije piskaranje po društvenim mrežama, niti se može svesti na broj lajkova, već je to ozbiljna delatnost u kojoj, ako hoćeš da opstaneš i da rukovodiš, moraš svaki dan 24 časa da joj budeš posvećen. Nemoguće je raditi više poslova uz politiku a da se njome kvalitetno baviš. Politika zahteva svakodnevno čitanje, proučavanje istorije, svakodnevno usavršavanje. Hteli to da priznamo ili ne, ali tako fanatičan pristup u Srbiji ima samo Aleksandar Vučić. Mnogi u Srbiji su živeli od politike, a on živi za nju. Po deset poteza unapred priprema i trudi se da protivnika dovede u bezizlaznu situaciju čvrstim argumentima. No, nije ovo tekst u kome bi trebalo da se hvali predsednik Srbije, mada je uvek dobro dati pozitivan primer, a Vučićeva posvećenost politici je nesumnjivo više nego pozitivan primer. Ovde moram da se osvrnem na to koliko posledice mogu da budu nesagledive ako se politici pristupa diletantski, odnosno s namerom da se dopadneš nekom na društvenim mrežama. Epilog je totalni debakl.

Primer za ovo o čemu pišem su nedavne izmene i dopune Zakona o biračkom spisku koje su predložene od strane poslanika opozicije. Dakle, vrlo je važno naglasiti, opozicija je ta koja je zakon predložila, a mi smo ga kao vladajuća većina prilično nevoljno prihvatili, jer je sam po sebi na ivici ustavnosti i sadrži brojne besmislene odredbe. No, da bi bio mir u kući, a i kako bismo čitavoj javnosti pokazali i dokazali koliko je suluda priča o izbornim manipulacijama i izbornoj krađi na kojoj je opozicija insistirala posle 17. decembra, složili smo se da im podržimo predlog tih izmena i dopuna zakona i Skupština je taj zakon izglasala. Međutim, te izmene i dopune su praktično sahranile opozicione liste u brojnim lokalnim samoupravama, posebno u beogradskim opštinama, jer je zakon predvideo da lice koje se doselilo u periodu od 11 meseci unazad ne može da glasa i ostvari svoje biračko pravo u opštini u koju se doselilo. Ta odredba se ne odnosi na kandidate sa lista koje su prihvaćene do momenta stupanja zakona na snagu, međutim, važi za liste koje su predate po stupanju zakona na snagu. Pošto su se na mnogim opozicionim listama našli kandidati koji su se doselili u periodu manjem od 11 meseci, a pošto su im i potpise davala lica koja su se doselila u periodu manjem od 11 meseci, liste im sada padaju kao kruške, jer su suprotne zakonu koji su sami predložili. Apsolutno je neverovatno šta su ti ljudi sami sebi učinili misleći da je mnogo pametno predlagati onakve ludorije. Što je najgore po njih, ispostavilo se da baš oni na svojim listama, a i kroz potpise, imaju najviše fantomskih birača i da su dovodili ko zna odakle građane i naseljavali ih u opštinama po Beogradu. Naš narod bi rekao - sami pali, sami se ubili. Ipak, zaista se mora staviti prst na čelo i zapitati da li su ti ljudi svesni svoje gluposti i da li takvi zaslužuju bilo kakvu podršku da vode bilo šta kada nisu sposobni da isprate sopstveni zakon koji su predložili.

Čuveni stih Zabranjenog pušenja - ko je igro za raju i zanemarivo taktiku, završio je karijeru u nižerazrednom Vratniku, najbolje prikazuje našu opoziciju i koliko neznanje ubija.