FAMOZNO SVETISLAV BASARA: DAN G
Osvanu i dan G, u kome će se - ako je verovati zvaničnoj propagandi - u Skupštini OUN odlučivati da li smo genocidan narod ili nismo. Zvanična propaganda je, predostrožnosti radi, dan uoči glasanja na nacionalnom semaforu, kuli Beograd, zapandrčila demanti: Mi nismo genocidni narod. I tačka.
Kao što je glavni epistemološki problem srpske opozicije nemanje pojma kako doista funkcioniše srpsko društvo, tako je glavni problem vlasti - ne samo ove, ko god se uspentra na vlast isto radi - nemanje pojma kako funkcioniše okolni svet. Kako onaj „slobodni“, tako i onaj kolektivno zapadni.
Prethodni pasus je kao krle22: samo je polovično tačan. U stvari, manje-više svi koji bi trebalo da znaju, znaju kako funkcionišu Srbija i svet, ali to ih uopšte ne sprečava u fanatičnim pokušajima da Srbiju i svet prisile da funkcionišu „pod njihovim uslovima“. To je sistemska greška. Nepopravljiva. Mora se pisati novi softver. A nema ko da ga napiše.
Razmotrimo najpre šta je OUN. Ali suštinski. Ne papirološki. Uticajnosti što se tiče, ta međunarodna nevladina organizacija je starija sestra Saveta Evrope, čiji je osnovni smisao uhljebljavanje mediokriteta iz srednjih političkih ešelona. Sam podatak da je picopevac Guzijan Jeremić obnašao visoku funkciju u OUN dosta govori.
Problem OUN i SE je to što su vrlo slični papi: svetski su poznati, ali nemaju tenkovske divizije. Što će reći da njihove odluke, rezolucije itd. ne obavezuju nikog ko ima mnogo tenkovskih divizija. (Da Šule nije „istopio“ naše tenkove, i mi bismo bili u tom društvu, ali jbg, nismo. Malo zajebancije nije naodmet ni u najtežim situacijama, a sve naše situacije su najteže.)
Pravo govoreći, OUN i SE rezolucije nikog ne obavezuju ni na šta. OUN i SE su neka vrsta međunarodnih tabloida, dakle uvaljivači geopolitičkih dubara, pa šta prođe, prođe. Zbog one pomenute sistemske greške, nema te dubare na koju Srbija neće nasesti.
Srbija nije baš morala glasati „za“ rezoluciju, mogla je naprosto ćutati ili biti uzdržana, a mogla je bar dan pre dana G staviti prst na čelo, pa se zapitati: čekaj, more, da ovo nije navlakuša, da možda ideja podnosilaca zahteva za rezoluciju i rezolucijinih sponzora nije da reagujemo ovako burno, ko da smo, božemeprosti, uhvaćeni u genocidu in flagranti.
Ne mogu dokazati - niko to ne može dokazati - ali sam 100% uveren da je upravo to bila ideja. Koja nikad ne bi „zaživela“ da je počem Srbija uvela sankcije Rusiji. Predrezolucione Visoke Bojazni uopšte nisu neosnovane. Moglo bi tu biti belaja iako će sama rezolucija - kakav god bio ishod glasanja - pasti u zaborav sutradan nakon usvajanja/neusvajanja.
Ali poruka je jasna: Gospodo Srbi, od multipolarnog sveta neće biti ništa, svet se, kao u filmu „Ratovi zvezda“, ponovo deli na imperiju svetla i imperiju tame, ko sa imperijom tame bude tikve sadio, biće - ne eksplicitno, ali da implicitno - označen kao genocidan. A posle ćemo videti šta nam je činiti.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega