Znate onaj vic: doseljenik u Englesku hoće da ima lep travnjak, kupi seme, poseje, zalije, sačeka nekoliko meseci... ali to nije to. Na kraju pita komšiju Engleza kako to da je kod njega trava zelena i lepa, a ovaj mu kaže: „Ma lako je, samo zalivaš i kosiš, i tako sto godina.“

Hoće se, je li, reći da je stvar i kontinuitetu. Da se recepti koji donose uspeh, ne menjaju.

Londonski Tajms objavio je u utorak, 21. maja, tekst pod naslovom „Kako Putin pretvara Srbiju u ‘malu Rusju na Balkanu’“, u kom se upozorava da Rusija i Srbija zajednički rade na kampanjama dezinformisanja i kibernetičkim napadima protiv balkanskih zemalja koje podržavaju Ukrajinu. A ko je specijalista za „dezinformacije i kibernetičko ratovanje“? Pa Aljbin Kurti, „prozapadni lider male zemlje koja se odvojila od Srbije u ratu 1998-1999“! Posle neko kaže da britanske tajne službe ne rade dobro!

Ovaj tekst ima sve što treba: i tajming - tri dana uoči glasanja u UN, i napisan je da i najgluplji Englez zna ko su dobri, a ko loši momci: na jednoj strani Srbija, Rusija, dezinformacije, na drugoj Ukrajina, prozapadna mala zemlja Kosovo... Istina, malo trapavo im se omaklo da je rat na Kosovu vođen i 1998, pre bombardovanja, pa se postavlja pitanje ko je to ratovao u nezavisnoj i suverenoj Jugoslaviji i protiv koga, ako ne seperatisti i teroristi, ali to je za njih gotova stvar...

Tekst je za balkanski prostor distribuirao zagrebački Jutarnji list, a napisala ga je novinarka, dopisnica Tajmsa iz Turske. U ovom tekstu, ona još Srbima stavlja na dušu da vređaju albanske političarke: Aljbuljeni Hažiju, ministarki pravosuđa, u jednom članku bilo je poručeno da bi trebalo da bude domaćica, a ne da se bavi „muškim“ poslovima vezanim za politiku, dok se za Vjosu Osmani, predsednicu Kosova, piše da je njen položaj više protokoloran i da je ona „Kurtijeva marioneta“. Novinarka, „ekspertkinja za Srednji istok i Balkan“, istina, piše da je Osmanijeva „prva žena na toj funkciji“, a ne zna da to nije tačno - prva je bila Atifete Jahjaga od 2011. do 2016, ali koga briga. Ovako je efektnije...

Zbog efekta je u aprilu novinarka engleskog Telegrafa navukla pancir i slikala se u nekim brdima na Kosovu za svoj tekst pod naslovom „Može li Kosovo da bude sledeća Ukrajina“, i ona citirajući Kurtija na temu: strah malog Kosova od „Vučićeve Srbije kao Putinovog saveznika“.

I tako godinama unazad, koliko vam duša želi... Štampa u Engleskoj ima dugu - ali teško da je i slavna - istoriju.

Mi ćemo pomenuti samo knjigu poznate novinarke Kler Holingvort, koja se 6. aprila 1941. (slučajno?) zadesila u Beogradu, a nekoliko meseci kasnije u Londonu objavila knjigu „Iza mene eto jednog Nemca“. Milošu Crnjanskom dugujemo detalje iz ovog dela: „Bačka and Bachka“ su dve provincije na mađarskoj ravni koje su etnografski skoro cele mađarske. Makedonija je bugarska, a njeno stanovništvo se sastoji od patrira i razbojnika. Hrvati su ponositi na svoj univerzitet i stare tradicije. Srbi su skoro divljački narod... Beograd je jedna rugoba od moderne varoši i vrlo malo joj je žao što su ga Nemci sad razorili bombama. „I can feel little sadness...“, napisala je Kler Holingvort u svojoj radnoj sobi, verovatno s pogledom na travnjak.

Sto godina arogancije, spletkarenja i laganja. N. N.