Vladimir Đukanović: Brak i porodica

Inače, tema braka i porodice je od ogromne važnosti za našu otadžbinu, pa samim tim i za svaku lokalnu samoupravu. Gotovo da nema opštine ili grada u Srbiji koji nije osmislio razne benefite za mlade bračne parove. Takođe, svuda se ozbiljna finansijska sredstva izdvajaju za podsticanje rađanja, tako da roditelji od starta imaju priličnu pomoć koju izdvajaju i država i lokalna samouprava u kojoj žive. Nema opštine u kojoj se nije uredilo ili je na putu da se uredi problem dovoljnog mesta za upis dece u vrtić. Ipak, uprkos svemu, mladi se još uvek teško odlučuju na sklapanje braka, kao i za dobijanje prvog deteta. Novac i uslovi za život nisu toliki problem, nego je suštinski problem u tome što smo kroz potrošačko društvo i afirmisanje hednostičkog načina života postali sebični i nećemo odgovornost. Ako hoćemo da opstanemo, to hitno moramo da promenimo. Postavlja se pitanje za koga gradimo sve ove silne auto-puteve, fabrike, Ekspo, nova naselja? Za koga modernizujemo Srbiju? Za koga gradimo svoje karijere? Sve to nema nikakvog smisla ako nećemo da imamo potomstvo iza sebe. Uostalom, a to najčešće upotrebim kao argument mladim ljudima koji hoće da se bave politikom, kako mislite da vas srpski domaćin ozbiljno shvati kao političara ako niste porodični čovek. Za ime boga, pa vi ne vodite ni svoje malo domaćinstvo, niste se skućili, a hoćete da srpskog domaćina ubedite kako ćete opštinu dobro da mu vodite. Ne biva to. Srpski domaćin još uvek, bogu hvala, drži do vere u boga, ljubi svoju otadžbinu i porodicu.

Uvek pri kraju takvih diskusija započnem i temu u vezi s razvodom braka. Srbija ima užasno visok procenat razvoda brakova, što dodatno pokazuje koliko smo izgubili svest i važnosti porodice kao osnove koja drži srpsko društvo. Sebičnost koju nosimo u sebi, želja za tzv. slobodom i da nemamo nikakvu odgovornost urniše porodicu. Brak kao sveta tajna, kada se sklopi u crkvi i kada se pred Gospodom zavetuje na vernost supružniku, nikada se ne raskida. Brak svakako jeste i trpljenje, ali propagiranje samoživosti i hedonističkog načina života dovodi nas do toga da mi nećemo nikog da trpimo. Ni supružnika, ni decu jer, bože moj, mi smo sebi najbitniji. Zato danas i dolazimo do toga da se na porodicu vrše strašni napadi, jer kada mi sami nemamo želju da je branimo, nije ni čudo što će propagandisti raznih devijantnih pojava, poput brakova transvestita ili istopolnih osoba, sve više svoje ideje ubacivati. Država, kao i svaka lokalna samouprava, uz saradnju s crkvom, dužne su da se bore za očuvanje porodice. Ako nam porodicu rasture, rasturiće i državu. Dužni smo da prekinemo propagandu samoživosti i pozitivnog gledanja na razvod braka. Dužni smo da afirmišemo lepotu bračnog života, rađanja dece, odgajanja dece. Jednom rečju, dužni smo da branimo iskrenu ljubav. Verujem da će u narednom periodu ovo biti jedna od prioritetnih tema u Srbiji.