Da nije ovdašnje ukorenjene sklonosti prema gromopucatelnim tuđicama i skorojevićkog prezira prema postojećim jednostavnim srpskim rečima, koje označavaju jednostavne pojmove, ne bismo u postizbornoj noći slušali dilbere - među njima i ponekog novindžiju - kako govore „preliminarni rezultati“ i sl.

Naša današnja kolumna je posvećena mojim „preliminarnim“ utiscima o rezultatima - uzgred i za „rezultat“ postoji srpska reč - gradskih i lokalnih izbora, koji su završili bez žrtava u ljudstvu, uz sporadična koškanja, pičkaranja i ciganisanja, uglavnom motivisana slabom, pomalo već i smehotresnom nadom da će odnekud zaiskriti varnica koja će izazvati stvaranje „kritične mase“.

Kakvi su mi, dakle, utisci. Evo kakvi. U odnosu na stepen predizborne mobilizacije članstva i simpatizerstva, uloženu energiju, rad i logistiku, lista za Visoko Sutra je - iako je ubedljivo pobedila u gotovo svim gradovima - osvojila premalo glasova, dočim je opozicija - imajući u vidu razmere ideološke konfuzije, neorganizovanosti, drljavosti i improvizovanosti u koje je ogrezla - osvojila više nego što zavređuje.

Ali pazite sad. Da Visoka Lista nije uložila onoliki rad i uragansku propagandu, dobila bi maksimum polovinu osvojenih glasova, svejedno što su ti glasovi suštinski njeni, dočim opozicija - sve da se mnogo bolje organizovala i da je vodila bolju kampanju - ne bi dobila ni glas više.

To je posledica društvene entropije i odsustva dinamike zabašurenih „srpskim podelama“ i sveopštom drekom, cikom i piskom. Ukratko rečeno: srpsko društvo - „Srbija“ je geografski pojam - potrošilo je gotovo svu stvaralačku energiju i njegove poslove i (čemerne) dane odavno više ne određuju politike, nego zakoni termodinamike.

Prema mojim ličnim preliminarim rezultatima, ubedljivo najveću pobedu na ovim izborima je ostvarila lista GG „Dragan Milić“, koja je u Nišu osvojila blizu 25% glasova i 20 odborničkih mandata. Taj rezultat - koji je zavredio čak i Visoko Poštovanje - doktor Milić je ostvario uz pomoć nekolicine prijatelja, tri metra kanapa, dva štapa i budžeta cca 400.000 RSD, bez ikakve buke, besa i klasičnog opozicionog plačipičkarenja tipa: „Učiteljice, ovaj zli čovek me ne pušta na televizore i nabeđuje me da sam agent CIA.“

Opozicija bi od doktora Milića mogla da nauči - naravno da ništa neće naučiti - da se uspeh u politici može postići, da je to u stvari jedini način da se postigne, neagrasivnom rešenošću, čvrstinom stava, jasnim „porukama“i odbijanjem ugrađivanja u triper kombinatorike. Bravo, Milke.

O razmerama entropije, između ostalih parametara, svedoči i odsustvo osporavanja Visokih izbornih rezultata i - ako ne uračunamo operetski novosadski nice try - odustanak od nemuštog „govora ulice“.

U emisiji televizora N1 „Izborna noć“ (skuplja vijeka) profesor Milan Bešić je izrekao nekoliko zlata vrednih besplatnih pravnih saveta opoziciji. Koje opozicija, naravno, neće prihvatiti. Ali o tom potom. Tj. u sutrašnjem broju.