Dr Neven Cvetićanin: Taktika lokalnih izbora
Lokalni izbori su retko kada stvar strategije jer pitanja koja se tu rešavaju ne uključuju visoku svetsku politiku, već prizemne lokalne probleme i još prizemniji juriš na lokalna preduzeća, pa je tu taktika, a ne strategija ono što presuđuje. Tako je bilo i sa upravo završenim gradskim i lokalnim izborima u našoj maloj, ali ponosnoj zemlji. Na njima su svi taktizirali mesecima unazad, pa su se usled tolikog taktiziranja i njihov datum i njihov format nekoliko puta pomerali.
Taktička igra vlasti je bila da podeli opoziciju, u čemu je i uspela, a taktička igra opozicije je bila da rekonfigurira samu sebe, ne nekom višom taktikom, već prostom borbom za uticaj unutar bloka, u čemu je takođe uspela. Vlast je podelila opoziciju na tzv. bojkotaše i tzv. izlaznike, pa je samim tim i pomogla opoziciji da rekonfigurira samu sebe, jer sada imamo nove igrače na opozicionoj sceni, što ne znači da su oni stari nužno propali. Najveći gubitnik održanih gradskih i lokalnih izbora su bojkotaši, ali oni imaju prisustvo u parlamentu pa će se praviti kao da ništa nije bilo i evo već sutra će u Skupštini praviti galamu kako bi bili opet vidljivi. Najveći dobitnici ovih izbora su vlast, koja je dobila najželjeniji kolač - Beograd - na tacni usled nemuštih opozicionih nadgornjavanja, ali dobitnici su i one opozicione grupacije koje su ispunile prazan opozicioni prostor - dva doktora - „mali“ doktor prava Savo i „veliki“ doktor medicine, Nišlija Milić, a tu je i treći sveprisutni doktor medicine Nestorović.
Iako mnogi čupaju kose što nam se ništa u državi i društvu ne menja, ipak se može reći da je na održanim izborima bilo napretka. Do juče su glavna opoziciona nova lica bili likovi poput Belog Preletačevića, a danas imamo tu pomenuta tri doktora, iako jedan od njih - Nestor - takođe voli performanse a la Preletačević, dok je mali Savo negde između performansa i ozbiljnosti (ipak za ozbiljnost trebaju i godine), dok je dr Milić potpuno ozbiljan i biografijom i ponašanjem i „leđima“, pa je on na granici da se s taktičkog nivoa digne na strateški. No, nije to lak zadatak među okorelim taktičarima koji su bili kadri svakoj novoj nadi i njenoj grupaciji prići suptilno, tražiti joj slabe strane i strpljivo čekati svoj trenutak.
Na kraju krajeva, srpska politika je oduvek bila više taktiziranje nego strategija i nije nam ubogima na tome zameriti, jer lako je Kini ili Americi da imaju strategiju za narednih pola veka kada su jaki i moćni i imaju straobalne resurse. Nama ubogima je to teško jer smo sirak tužni bez ide ikoga i slamka jedna među vihorove, pa se moramo povijati kako ti vihorovi duvaju, da nam ne bi oduvali kuću nasred druma.
Lako je u Americi i Kini biti državnik jer su to države u pravom značenju te reči. Teško je biti državnik u Srbiji, koja povazdan pušta na sve strane poput lavora kome je teško zapušiti sve rupe. Zato je naša politika bila i ostala taktiziranje i u njoj su se samo vanredno javljali državnici od formata i to tek onda kada su to međunarodne okolnosti dopuštale. Međunarodne okolnosti su trenutno veoma mutne i neizvesne, pa ne možemo očekivati da će se naša politika podići s taktičkog na strateški nivo sve dok te okolnosti ne budu jasnije, kada će možda i biti prostora za strategijsko državništvo.
Do tada nam svima, i „vlasnicima vlasti“ i opozicionarima, sleduju suvoparno taktiziranje i mali driblinzi, kako bi se održali na površini nemirnog svetskog geopolitičkog mora, poput bušnog lavora koji pušta na sve strane.
"NEĆE ME POBEDITI, TO SAM VAM REKAO JOŠ PRE DESET GODINA" Vučić poslao snažnu poruku iz Subotice: Sam ću da odem! (VIDEO)