Pre dvadeset godina potpisnik ovih redova je objavio knjigu „Evropska desnica između mača i zakona“, u kojoj je objašnjen fenomen desnice u Evropi, njeno poreklo i sve njene struje. Bila je to jedna od prvih ozbiljnih naučnih studija posvećenih desnici kod nas, a vreme će pokazati da je ta knjiga bila duboko „proročka“, jer je usled tadašnjeg vremena trijumfa svetskog liberalizma opisala fenomen za koji je autor knjige, moja malenkost, bio siguran da će njegovo vreme (ponovo) doći.
Upravo održani izbori za evropski parlament su to potvrdili jer su na njima trijumfovale desne opcije, bez obzira da li se radi o nešto mekšoj ili pak tvrdoj desnici, koje su najveći dobitnici upravo održanih izbora. Umerena desnica, Evropska narodna partija Ursule for der Lajen, osvojila je 9-13 mesta više nego na prethodnim EU-izborima 2019. godine, dok su tvrde desnice prošle takođe dobro - Evropski konzervativci i reformisti Đorđe Meloni su osvojili tri-četiri, a Identitet i demokratija Marin le Pen devet mesta više nego na prethodnim izborima. Ostali „nesvrstani“ i po grupama neraspoređeni nacionalni desni elementi, poput grupacije mađarskog premijera Orbana, osvojili su oko 45 mesta u EU parlamentu, što je takođe respektabilan rezultat. Najveći gubitnici upravo održanih izbora su grupacija Evropskih zelenih Analene Berbok, koji su osvojili 19-20 mesta manje nego na prethodnim izborima, kao i grupacija evropskih liberala Emanuela Makrona, koji su osvojili 19-22 mandata manje, dok su relativni gubitnici grupacija evrosocijaldemokrata Olafa Šolca, koji su osvojili dva-četiri mandata manje, dok je ona nešto tvrda i crvenija levica izgubila jedan ili dva mandata u odnosu na izbore 2019. godine.
Evropa je na ovim izborima za Evropski parlament pokazala da je ne interesuju revolucije, crvene ili zelene, ratovi, ukrajinski ili „palestinski“, migracije, afričke, azijske ili unutarevropske, već da je interesuju zakon, red i obnavljanje poljuljanog ekonomskog razvoja. Dobra stara Evropa se u vremenu svetskog geopolitičkog haosa zaželela dobrih starih vrednosti, ali veliko je pitanje da li može da ih dobije na prvu porudžbinu.
Iz ovih EU izbora je izašao duh velikih evropskih državnika De Gola, Adenauera i De Gasperija i njihova vizija Evrope-nacija, nasuprot viziji Evrope kao „lonca za topljenje“ različitih evropskih identiteta i tradicija. Međutim, pitanje je u koga će se ti duhovi useliti i da li će Ursula fon der Lajen, Marin le Pen i Đorđa Meloni, liderke pobedničkih desnih opcija, moći da ih „iznesu“ i da li će baš one uspeti da Evropi vrate željeni zakon, red i ekonomski razvoj. Jer vreme je na globalnom nivou ratno, a prethodni pomenuti veliki državnici Evrope su svi odreda - od De Gola do De Gasperija - bili „deca rata“, te je njihova državnička mudrost bila proizvod teških okolnosti koje su prošli.
Evropa je u tranziciji i Fon der Lajenova, Melonijeva i Le Penova će svoje trenutne uloge verovatno odigrati kvalitetno i pripremiti teren za ono što dolazi i one koji dolaze. A dolazi jedno grubo i sirovo vreme na kontinentu koje će pre ili kasnije izbaciti neke grublje liderske varijante u odnosu na prethodno pomenutu uvaženu gospodu, jer Evropa je svoje vreme nežnosti i blagostanja, nažalost, prošla.
Doći će ta nežnost i blagostanje ponovo u Evropu, ali do tada treba da se obrne jedan krug vatre i oni koji dolaze će biti njena deca.
NE PROPUSTITE
