Da li je Danas na putu da se pretvori u Dnevni Pečat ili možda u de lux Večernje novosti. Ako je suditi po intervjuu sa Darkom Tanaskovićem, orijentalistom širokog spektra, saradnikom i redovnim davačem izjava i intervjua za Vučelinu Komsomoljsku pravdu (Pečat) Izvjestiju (Novosti), stvari bi mogle da krenu i u tom pravcu.

Narečeni Tanasković je inače uvek na pravoj strani istorije - kakva god bila, istoriji se u zube ne gleda - ali se ko đavo krsta kloni preteranog eksponiranja, uglavnom obitava ispod poslovičnog radara, odakle se - gramatički korektnim, praznoslovnim stilom cincarsko-kalburske čaršije povremeno oglašava na bogougodne nacionalne teme.

Uredništvo Danasa našlo je za shodno da povodom izlaska iz štampe Tanskovićeve knjige „Religija u društvu, kulturi i politici“ upriliči intervju sa njim. Šta ja kažem o toj knjzi? Ništa! Nisam ja kao onaj zastavnik iz Bloka 21 da najstrože osuđujem ovu ili onu knjigu koju nisam čitao, ali mora biti da je u pitanju must read čim je na promociji knjige govorio lično Porfirije, kojom zgodom je urbi et orbi odaslao evanđeosku poruku da „naše vreme ne odlikuje sekularizam, nego apostasija i da je važno da ljudi koji imaju ugled u javnom životu jasno i nedvosmisleno za sebe kažu da su hrišćani“.

Ljudi koji imate ugleda u javnom životu, ne oklevajte, nedvosmisleno kažite za sebe da ste hrišćani. Šta drugo reći? Imao bih i ja štošta reći, ali to ne bi bila tema naše današnje kolumne.

Naša tema je deo intervjua podnaslovljen „Otac nacije“ i „Majka druge Srbije“. Već vam je iz podnaslova jasno šta me je navelo da se osvrnem na Tanaskovićev intervju: u pitanju je srpska podela na Ćosića i Latinku Perović.

Po ovdašnjem „oprobanom“ mitomanskom scenariju proizvodnje besmislenih dilema, Danasov novindžija/ka Tanaskoviću postavlja sledeće pitanje od 1.000.000 sendviča: „Da li je srpsko društvo uopšte imalo šanse za zdravu državnu i nacionalnu politiku sa ‘elitom’ koja je suštinski ostala u istom ‘ideološkom ključu’, samo politički podeljena između akademika Dobrice Ćosića i istoričarke Latinke Perović?“

Na šta Tanasković odgovara da on ne može suvislo odgovoriti na to pitanje, jer da mu nije jasno na koji se „ideološki ključ“ misli, a koji bi mogao biti zajednički idejni sadržatelj za politike koje personifikuju Dobrica Ćosić i Latinka Perović“, da bi u istom pasusu rekao da je „po njegovom skromnom i nedovoljno stručnom mišljenju, Srbija poslednjih decenija stalno bila pod velikim, nemilosrdnim stranim i kontekstualnim pritiskom, nije imala dovoljno vremena za nesmetani razvoj demokratskih institucija i usvajanje istinski pluralističkog vrednosno-mentalnog poretka, kao i afirmisanje uravnoteženog nacionalnog identiteta, uz bar minimalno jedinstvo u uvažavanju državnog razloga“.

Kakve veze imaju „otac“ i „majka“ Srbije sa „nemilosrdnim stranim i kontekstualnim pritiskom“ - osim što je Ćosić svojim gedžovanskim parapolitičkim muljavinama bitno doprinosio pojačavanju tog pritiska - o tome se možete obavestiti u sledećem broju jer mi je ponestalo karakterologije.