Danas ćemo - ako se drugačije ne naredi - privesti kraju mini-serijal o poslovima i danima srpskog oca Ćosića i srpske majke Perović, iniciran Tanaskovićevim intervjuom u Danasu, školskim primerom konfuzije koja nastaje iz tabloidno, tendenciozno, površno (i pogrešno) formulisanih pitanja i istih takvih odgovora. Da je, recimo, Danasov novindžija mene pitao da li je srpsko društvo „imalo šanse za zdravu državnu i nacionalnu politiku sa ‘elitom’ koja je suštinski ostala u istom ‘ideološkom ključu’, samo politički podeljena između akademika Dobrice Ćosića i istoričarke Latinke Perović“, ja bih mu ko iz puške odgovorio da nije imalo šanse, s tim što bih uzvratio kontrapitanjem: otkud tebi, prika, ideja da je politička alternativa Ćosiću bila Latinka Perović. Inače, moja neznatnost je još ranih dvehiljaditih u jednoj Famoznoj kolumni napisala da se od opozicije - tadašnje vlasti, osim konfuzije, mrsomuđenja i prdnjave, ništa drugo nije moglo ni očekivati s obzirom na to da su joj gurui bili 75% Ćosić i 25% Đilas. Da li ovim insinuiram da bi „demokratska opozicija“ - i potom višegodišnja vlast - bila bolja da nije bilo Ćosića? Uopšte ne. Sve bi manje-više bilo isto. Latinka Perović je negde napisala - navodim po sećanju - da Srbiju ne treba objašnjavati Miloševićem, nego Miloševića Srbijom. Isto to važi za Ćosića. Da počem nije bilo Ćosića, cincarsko-kalburska čaršija - glavni diseminator retrogradnih i zaumnih ideja - napravila bi ga od blata. U slučaju nužde - i od govana. Kakogod. Na svojim vrhuncima Ćosić je imao neformalnu političku moć i uticaj jedva nešto manji od SPS-a, otprilike isti kao DS, ostale stranačke ribe-pljuckavice nisu mu mogle ni prismrdeti. Od zglajzavanja „srpskih liberala“ naovamo, Latika Perović nije imala nikakvu političku moć. Niti je želela da je ima. Što ne znači da je bila apolitična i striktno naučna. Javno je podržavala sve političke ličnosti i stranke za koje je mislila da su emancipatorske, što ne znači da je krojila politiku Đinđiću ili Čedomiru na bilo koji način, pogotovo ne na način na koji je Ćosić skrojio politiku Miloševiću - pa kad su i on i Milošević prdnuli u čabar - krojio (i tesno mu ga skrojio, nane) politiku JexS-u Tadiću. Upravo su cincarsko-kalburski čaršijaneri Latinku Perović proglasili blanko „majkom druge Srbije“. Ali to nisu učinili zbog njenog (nepostojećeg) političkog uticaja i delovanja, nego zbog njenih ideja i - ponajviše - zbog istorijskih radova u kojima je razotkrivala cincarsko-kalbursku mitologiju krvi i tla. Da li možda pizdim što je Herald tribjun „građanske Srbije“, Danas, podlegao „mekoj moći“ cincarsko-kalburske čašije i objavio intervju s Tanaskovićem, u kom se orijentalista biranim rečima i sofistikovano posrao po svim principima na kojima je Danas opstajao i u vunenijim vremenima. Ne! Ne pizdim. Zašto ne pizdim? Mogao bih vam reći, ali onda bih morao da vas ubijem. Kužite, stari moji.
