Mnogo puta do sada u raznim bitnim momentima predsednik Srbije nam se obraćao, što sa konferencija za štampu, što kroz televizijska gostovanja, no usudio bih se da kažem da je njegovo poslednje obraćanje u pravom smislu te reči bilo istorijsko i iz svega što je izneo mogli smo mnogo toga da naučimo i da probamo da shvatimo gde svet ide u nekom narednom periodu. Dakle, do američkih izbora, za koje mnogi kažu da su događaj koji će promeniti putanju čovečanstva, ostalo je nešto više od četiri meseca. Još na početku godine govorio sam u nekim emisijama da će ti izbori možda i zakasniti, jer politička elita koja želi da sačuva sadašnji poredak proizvešće sasvim dovoljno velikih sukoba da čak i Trampova pobeda ništa neće moći da promeni.
Vidim da je taj stav izneo i sam predsednik Vučić na svojoj konferenciji i taj stav je apsolutno istinit. Zato su naredni vreli letnji meseci možda najbitniji u istoriji čovečanstva. Bojazan svakako postoji od činjenice da je voz krenuo i da se više ne zaustavlja. Prevedeno na jezik prostog čoveka, veliki rat je na vratima i uveliko kuca na svačija vrata. Pitanje svih pitanja koja će mu kuća odoleti. Naša kuća, naša Srbija, mora sve da učini kako bi je taj rat mimoišao.
Reče predsednik da će se ubuduće ratovi voditi oko retkih minerala, između ostalog i zbog litijuma. Bog nas je podario najkvalitetnijim litijumom na svetu. Pored toga što je litijum naša ogromna šansa za dalji razvoj, svakako i šansa da kupimo mir, on je i želja mnogo moćnijih da ga se domognu. Vidimo da u svetu puta dva nedostaje struja. Sve to zahteva baterije i litijum je zbog toga nasušna potreba. Naprosto, električne automobile, laptopove, mobilne telefone, tablete i veštačku inteligenciju ne možete da zaustavite. Sve to srče struju koje nema.
Naravno, po ko zna koji put u životu mi možemo da se opredelimo da istorijske šanse propustimo, a ova istorijska šansa možda može i da nam kupi mir u ovim groznim vremenima i još da nam donese profit. No, naša sklonost je uvek bila da ono što nam bog podari mi pod obavezno propustimo. Bilo bi dobro da nam protivnici eksploatacije litijuma ujedno i saopšte da se zalažu za energetski zavisnu Srbiju, svakako i privredno zaostalu, jer baš kako je predsednik Srbije nagovestio, ako bismo pokrenuli projekat u vezi sa litijumom i otvorili fabriku za proizvodnju električnih baterija, naš BDP bi skočio za dodatnih 4,5 odsto, što bi značilo da Srbija ide u nebesa po pitanju privrede. Najgore od svega je što sulude kampanje protiv eksploatacije litijuma vode ljudi koji o tome pojma nemaju, lažni studenti, lažni ekolozi, ljudi bez biografije i bez ikakvog znanja, ali jako lakomi na novac. Nedavno sam ih nazvao veleizdajnicima, a vidim da ih je to baš pogodilo. Zato je predsednik Srbije, baš kao što je i Šimon Peres u svojoj knjizi „Ovde nema mesta za male snove“, doslovno objasnio šta dobijamo ovim projektom i šta gubimo ako ga ne pokrenemo. Zato je i najavio stručnu debatu u javnosti, i hoću da verujem da ipak imamo mudar narod, koji će doneti ispravnu odluku da Srbija krene nezaustavljivo putem progresa.
Hoćemo litijum!
NE PROPUSTITE
