Omiljena maksima ocvalih švalera i neuspešnih političara jeste da su u ljubavi i u politici sva sredstva dozvoljena. Tako je opozicija do Petog oktobra tvrdila da je Milošević napravio policijsku državu i da Srbija ima najviše policajaca po broju stanovnika u Evropi, da bi, čim je zasela na vlast, objavila konkurs za prijem novih policajaca. Ispostavilo se da u državi postoji ozbiljan manjak ovog stručnog profila. Svedoci smo da se i u aktuelnim političkim borbama pretendenti na presto služe lažima svih boja, veličina i vrsta kako bi diskreditovali postojeću vlast. Najnoviji primer je kampanja protiv iskopavanja litijuma. Odmah da naglasimo: mi čvrsto zastupamo stav da je zdravlje građana Srbije i očuvanje njihovog životnog prostora iznad svake materijalne dobiti koju bi državi donelo iskopavanje rude ovog strateški važnog metala. Ali dosadašnji razvoj civilizacije pokazao je u bezbroj slučajeva da su tehnološki napredak i industrijski razvoj mogući bez štete po ljude i okolinu. Naravno, nije uvek tako. Ali pre nego što se donese odluka - u ovom slučaju „za“ kopanje litijuma ili „protiv“ toga - mora da se izjasni struka. Sve ostalo je čista politika - rat u kojem je sve dozvoljeno. Budući da je kopanje rude litijuma stvar države, odnosno projekt vlade, opozicija se mobilisala da bi ga osporila. Kao što je onomad bio slučaj sa otporom rezoluciji o Srebrenici („počinili smo genocid“), pa kontrolom cena osnovnih namirnica („truju nas parizerom“), pre toga povišicama penzija („ko će to da plati“)... sada je aktuelno „Vučić hoće da nas otruje“. Čitamo ovih dana komentar jednog Šolakovog novinara koji tvrdi da će nam zbog litijuma opadati kosa, da će nam telad imati dve glave ili biti bezglava...I pre sto pedeset godina i sada, glavni argument opozicije u Srbiji je - zdravlje krava! Pri kraju 19. veka, Nikola Pašić i njegovi radikali vodili su bitku protiv izgradnje železnice u Srbiji, tvrdeći da će zbog straha od tutnjave lokomotive krave prestati da daju mleko, danas nas plaše da će kravlje potomstvo biti deformisano! Momčilo Đorgović o takvoj opozicionoj delatnosti piše: „Svi govori Nikole Pašića tih osamdesetih u Zaječaru, Kragujevcu, Nišu, Smederevu, Beogradu bili su protiv napretka. Sve što je tvrdio o planovima i gradnji železnice bila je čista laž.“ Pašić je posle, na ovom talasu, došao na vlast. A danas bi u Srbiji svi da budu „mali Pašići“. Đilas, Marinika, Biljana Stojković, Radomir Lazović... samo još litijum nisu probali, pa nas nekako i ne iznenađuju. Ali svoju šansu vide i novokomponovani ekolozi, poput izvesnog Zlatka Kokanovića, ubeđenog da je, fensi kazano, na političkoj sceni“pronašao svoju nišu“ - borbu protiv litijuma, i sad je ljubomorno brani od Ćute, koji tvrdi da se prvi setio ekologije. Na taj način neobrazovani a ambiciozni, neodgovorni a vlastoljubivi, nečasni a glasni... dižu galamu i sprečavaju nas da čujemo šta o kopanju litijuma imaju da nam kažu stručnjaci, profesori univerziteta, istraživači iz instituta, članovi SANU... ljudi kojima možemo da verujemo i čije mišljenje treba da nam bude osnova za donošenje odluke posle koje se nećemo kajati.
N. N.
