Potpisnik ovih redova je tokom pandemije zlehudog koronavirusa i čuvenih medicinskih zaključavanja, popularnih lokdauna, u nizu svojih pisanija tvrdio da je to samo pripremni nivo globalne strateške video-igrice i da će medicinsko zaključavanje uskoro biti zamenjeno geopolitičkim zaključavanjem.
Bilo je to jasno vidljivo preciznom profesionalnom oku još tokom pandemije usled svojevrsne „geopolitike vakcina“, gde se po tome ko je koristio koje vakcine tačno moglo oceniti ko pripada kojem geopolitičkom prostoru, pa je Zapad koristio zapadne, a Istok istočne vakcine. Mi ni na nebu ni na zemlji smo uspeli tada da koristimo i zapadne i istočne i severne i južne vakcine, te je Srbija fleksibilnom spoljnom politikom uspela tada da izbegne da je neko usled pandemije „zaključa“ isključivo u jedan geopolitički prostor.
No, ne lezi vraže, globalna strateška video-igrica se nastavila pa smo s ratom u Ukrajini stupili na brzi kolosek geopolitičkih zaključavanja i razdvajanja raznih geopolitičkih prostora i sada je glavno pitanje da li Srbija može ponovo nekom čudesnom strateškom špagom da izbegne da ostane „zaključana“ usled samo jednog geopolitičkog prostora, tim više što naša zemlja nije ostrvo usled nekog okeana, već se nalazi usled evropskog kontinenta i evropskog geopolitičkog prostora, okružena državama NATO ili Evropske unije, odnosno državama koje smeraju na tu stranu.
Pre sveže održanih izbora za Evropski parlament pre mesec dana kružio je mit o evropskoj ekstremnoj desnici koja će svojim dobrim rezultatima promeniti tok evropske spoljne i bezbednosne politike, da bismo u novim evropskim institucijama nakon tih izbora dobili još snažnije zastupnike evropskog zaključavanja prema Rusiji, kao što je Estonka Kaja Kalas, nova šefica evropske diplomatije i vaskolike strategije. Svakako da ekstremna desnica još nije rekla u Evropi svoju poslednju reč, što ćemo delimično videti kada se završi drugi krug francuskih parlamentarnih izbora za nedelju dana, ali čak i da ona na njima ostvari spektakularne rezultate, tvrdi desničari neće uskoro dobiti uticaj na centralne briselske EU institucije. A do tada, ako se to uopšte jednom i dogodi, nama „malima“ valja preživeti u Evropi i svetu takvima kakvi jesmo.
Dakle, proces geopolitičkog zaključavanja ne da ne staje, već rapidno napreduje i osnovno pitanje spoljne politike Srbije je realna procena gde bismo se u tom geopolitičkom zaključavanju mi mogli konačno naći. Realna i ispravna procena je prvi korak, dok je drugi korak operativna priprema za ono za šta smo prethodnom procenom utvrdili da dolazi.
Naša nacija i država nemaju luksuz da u situaciji puzajućeg svetskog rata imaju pogrešne procene, jer već vučemo rđavu kamatu nekih pogrešnih procena iz prošlosti, pa ovaj put treba pametno razmisliti šta budućnost donosi.
To ne znači da treba da se zaletimo grlom u jagode u taj novi poredak geopolitičkih ključeva i brava, ni da budemo veći katolici od pape. Dovoljno je samo da mudro i bez posebnih junačenja i zaletanja pratimo tokove kontinenta na kome se nalazimo i pametno procenimo gde će biti nove geopolitičke linije razdvajanja i gde smo tu mi.
NE PROPUSTITE
