Na vest da je u drugom krugu parlamentarnih izbora francuska desnica prdnula u čabar, desničari svih zemalja - uključujući našu - zapali su u tešku depresiju. Marin le Pen sat i po vremena nije smogla snage da se obrati javnosti, a kad se u neko doba obratila, izgledala je ko popišana, popišanije, recimo, nego JeXs kad je 2012. prdnuo u čabar.

Ali u Francuskoj to odvajkada tako ide. Desni/levi ekstremisti povremeno uzlete, u drugom krugu se svi ostali udruže i onda desni uprd u čabar bude neizbežan. Ko je, uostalom, kriv Marin le Pen što ne izlazi na izbore u Srbiji. Ovde bi garant pobedila. A evo i kako, što reko Blic. Ili bi s ciljem „da spusti“ centristi Makronu, levica listom glasala za Marin, ili bi centrista Makron učinio to isto da bi „ga spustio“ levici. Osim toga, Marin je imala još jedan hendikep. U Francuskoj, naime, nema - nije ih bilo, niti će ih biti - „belih listića“, centrističkih glasača, koji bi huškali centrističke glasače da glasaju za desnicu da bi „kaznili Makrona“.

Moja neznatnost je sa istorijske distance ambivalentna glede „belih listića“. Ponekad mi dođe da ih poljubim u dupeta, ponekad, opet, da ih išutiram nogom u guzice. Zato sam našao srednje rešenje. Zvanična verzija ubuduće glasi: „beli listići“ su napravili idiotsku grešku. Ali nisu mogli da je ne naprave. Nisu imali izbora.

Evo zašto, što reko Blic. Prema najnovijim saznanjima iz dobro obaveštenih izvora - za čiju tačnost ne garantujem, ali garantujem za verovatnoću - nakon što je preko svojih poverenika za DS - među njima i JexS-a - eliminisao prođinđićevsku struju Živkovića i Čedomira, Ćosić je u redovnim razmacima stavljao JexS-a u krilo i pričao mu šta je nekad bilo i šta će biti.

Ovako je zborio Ćosić, tvrdi dobro obavešteni izvor, insajder: „Naša politika“, zborio je Ćosić, koji je baš umeo da lično uzdigne do opšteg, „bila je ispravna, ali je privremeno doživela poraz. Ništa, međutim, nije izgubljeno. Jedina naša pobeda u XX veku je Republika Srpska. Ali XXI vek je pred nama. Kosovo neće ‘moći samo’ i to je privremeno. A tek je crnogorska nezavisnost privremena. Bosna ne može opstati, treba da je držimo na oku. Spoljnopolitičke okolnosti će se promeniti. Avaj, Hrvatska je vrloooo težak problem, ali i to ćemo nekako da rešimo.“

JexS je klimao glavom i u granicama svojih mogućnosti sprovodio „našu“ Ćosićevu politiku, u rukavicama, „s ljudskim likom“. Sad silazimo u srce ovdašnje tame. „Beli listići“ nisu krenuli u akciju kažnjavanja Tadića zbog nezadovoljstva njegovom/našom Ćosićevom politikom, nego zbog uobičajenih tegoba uzrokovanih upravo našom, Tadićevom Ćosićevom politikom, što će reći drljavosti, neinistitucionalnosti, zapuštenosti i besparicom.

U odsudnom trenutku JexS-ov kohabitant je učinio nešto što francuski političari ne čine i pozvao svoju klijentelu da glasa za Tongu Nikolića. Poenta naše današnje kolumne je da retkima koji imaju uši da to čuju ukaže da je Koštunica uspostavio kontinuitet s Miloševićevom našom politikom, da su tu politiku preuzeli kohabitanti i da stoga Carstvije Vučićevo nije anomalija nego kontinuitet.