Medijski prostor u Srbiji suočava se sa ozbiljnim problemom kada je reč o izveštavanju o ratnim zločinima i ratnim zločincima. Davanje platforme osobama osuđenim za najteže ratne zločine, bez jasnog konteksta o njihovim krivičnim delima, predstavlja moralni i profesionalni problem. Ovo pitanje zahteva hitnu pažnju kako bi se sprečila dalja relativizacija zločina i normalizacija njihovih počinilaca. U poslednjih nekoliko godina primetno je da pojedini mediji u Srbiji često pružaju prostor osuđenim ratnim zločincima, prikazujući ih kao legitimne političke aktere ili čak kao zabavne ličnosti. Ovo se najčešće dešava na medijima kao što su TV Happy, Večernje novosti i Informer, gde ratni zločinci imaju priliku da nesmetano promovišu svoje ideje i političke stavove, često bez ikakve napomene o njihovoj osuđivanosti za ratne zločine. Takav pristup ne samo da je neodgovoran već direktno podriva proces suočavanja s prošlošću i pomirenja na Balkanu.
Analize medijskog sadržaja pokazuju da se ratni zločinci često prikazuju u neutralnom ili čak pozitivnom svetlu. Vojislav Šešelj, na primer, ima prosečno 60 spominjanja mesečno u domaćim medijima, od kojih su 96% neutralna. Ovaj „neutralni“ ton izveštavanja često znači da mediji ne komentarišu ni pozitivno ni negativno njegove ratne zločine, već ga predstavljaju kao legitimnog političkog aktera ili učesnika zabavnih programa. Ovakav pristup omogućava Šešelju da komentariše društvena i politička zbivanja bez ikakve napomene da se radi o osobi osuđenoj za najstrašnija krivična dela.
Slična situacija je s Nikolom Šainovićem, Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem, koji se takođe često pojavljuju u medijima bez jasnog konteksta o njihovim zločinima. Posebno je zabrinjavajuće to što mediji koji najčešće daju prostor ratnim zločincima često ignorišu ili relativizuju teme kao što su genocid u Srebrenici i opsada Sarajeva. Analize pokazuju da samo mali broj medija kritički izveštava o ovim temama i uvažava presude međunarodnih sudova. S druge strane, mediji kao što su Večernje novosti, Happy, Informer i Pink često negiraju ili relativizuju ove zločine, što doprinosi širenju dezinformacija i održavanju pogrešne percepcije u javnosti. Ovakvo izveštavanje ima duboke posledice po društvo. Kada se osuđenim ratnim zločincima daje platforma da nesmetano šire svoje ideje, to doprinosi normalizaciji njihovih stavova i relativizaciji njihovih zločina. Ovo ne samo da otežava proces pomirenja već i podržava narative koji mogu ohrabriti nacionalističke i ekstremističke stavove. Mediji imaju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i odgovornost da izveštavaju tačno, objektivno i etički.
Profesionalni novinari i urednici moraju prepoznati svoju odgovornost i osigurati da se ratni zločini jasno identifikuju i kontekstualizuju svaki put kada se ratni zločinci pojavljuju u medijima. Neophodno je da se jasno naglasi njihova prošlost i zločini za koje su osuđeni kako bi publika imala potpunu informaciju o tome ko su ti ljudi. Samo tako možemo osigurati da se istorijske činjenice ne relativizuju, da se podrži proces pomirenja i da se spreči glorifikacija ratnih zločinaca u javnom prostoru. Promena u načinu izveštavanja nije samo pitanje profesionalne etike već i društvene odgovornosti.
NE PROPUSTITE
