Kakva je ovo brojka. Polako, videćete. Mora da je, nakon što je pročitao našu jučerašnju kolumnu, krle22 proveo besanu noć u strahu i drhtanju od neprijatnosti pitanja koja bih mu mogao postaviti u našoj današnjoj kolumni, a na temu Carstvija JexS-ovog i njegovog.
Džaba se plašio. Potrošio sam sva neprijatna pitanja - neka sam višekratno i reciklirao - i treba li uopšte reći da sam džaba krečio. Carstvije JeX-sovo je bilo i ovakvo i onakvo (i svakakvo), kakvogod, međutim, moja zvanična verzija i dalje glasi da je bilo najviši domet Srbije što se tiče bezmetežnosti, neraspomamljenosti, nehisteričnosti i kakve-takve uljuđenosti.
Potražimo pribežište u poslednjem pribežištu luzera, u kontrafaktualnoj istoriji. Jeste ovo apsurdna zamisao, ali ipak zamislimo da je JexS dokonao da Srbija ima mnogo veće probleme od secesije Kosova, da se zahvalio čika Dobrici na besplatnim savetima i krenuo - ne putem „promena“, kako verovatno očekujete da napišem - nego sa insistiranjem na „primenama“ (ustava i zakona) i nezavisnosti institucija (dobovanje koje čujete nije grad kao posledica superćelijske oluje, to vrapci padaju na asfalt pomrli od smeha).
Ali ajde, zamislimo da je to tako bilo, pa se zapitajmo: da li bi JexS-ova insistencija na primeni zakona i samostalnosti institucija naišla na dobar prijem u članstvu DS-a? Bi moj qwrz. To bi značilo zbogom lakom kešu, rasprodajama građevinskog zemljišta, muljavinama, ugrađivanjima i dograđivanjam, a to si članovi DS-a prvog srednjeg ešelona ni u snu nisu mogli priuštiti.
Idemo u još veću kontrafaktualnost. Zamislimo da je JexS savladao otpor demokratsko-stranačkog ljudskog materijala i baš uzinsistirao na primeni zakona, ustava i sprečavanju korupcije, partijskog zapošljavanja.
Teško je to zamisliti, ali zato je lako zamisliti šta bi bilo da je tako bilo. Evo šta bi bilo, što reko Blic. Složna braća bi ga bez pardona streljala, kao što su streljali Đinđića, u kohabitacionom DSS-u bi ispootvarali slavljeničke flaše viskija - kao što su pootvarane posle Đinđićevog streljanja - kohabitant Koštunica bi izjavio da je neophodna „koncentraciona vlada“, a kad smo već kod vlade, samo je korak do Vladeta Jankovića, koji bi izjavio da mi „ne možemo da uvažavamo realnost.“
Vratimo se na faktualnu, dnevnu istoriji. „Ovo što nikad ovako bilo“ nije nikakva anomalija, ovo je jedino što može biti. Žalobni strmopizd Carstvija JexS-ovog i postrmopizdna zbitija nedvosmisleno pokazuju - samo to malo ko hoće da vidi - da Srbija ne može bolje, mada može brže i jače.
Hoće li moći bolje? Čisto sumnjam. Ali neka govore brojke. Izborni rezultat koalicije GDF i Nove stranke, jedinog političkog entiteta koji stoji na pozicijama Đinđićevog DS-a i (kasnije) LDP-a - 5.645 glasova u takozvanom totalu - govori više od 100.000 reči. Dakle, samo pet hiljada i šeststo četrdeset pet punoletnih građana Srbije je glasalo za Đinđićev program. Što i nije tako loše. Na sledeći izborima - ako ih bude - za taj program će glasati šeststo četrdeset petoro.
NE PROPUSTITE
