Nastavljamo mini-serijal radno naslovljen „kakve su nam misli, takav nam je život“. Možda sam već rekao, ali ako nisam, sad ću reći da držim da su, uzimajući u obzir kakve su nam misli, naši životi - koliko god bili uvaljani u govna - neuporedivo bolji nego što bi trebalo da budu.
Iz prebogate ponude misaonih katastrofa, za našu današnju kolumnu odabrao sam aferu „neispravna klimatizacija u porodilištu“, na koji se nadovezala afera „donacija kineskih ventilatora porodilištu“ (donator Mica Zavetnica) koja je eskalirala u aferu „Mica Zavetnica napušava sve one koji su njenu donaciju bačili u sprdnju“, da bi završila u aferi „Mica Zavetnica dokazuje da su njene izjave pogrešno protumačene.“
U toj stvari Mica je u pravu, iako ne u smislu u kome misli da je u pravu, ali ona upravo hoće taj smisao. Ti su vam lavirinti „srpske misli“ terminološke nakaze čiji je autor Koštunica dr Vojislav, a koji će biti teme naše sutrašnje kolumne, radno naslovljene „Kultura srpskog mišljenja“.
Krećemo u analizu slučaja. Elem, usred onih vrućinčina po Srbiji i srpskim zemljama se pronela crna vest da klima-uređaji u N. N. porodilištu ne rade. Podigla se pogolema furtutma. Ko popečiteljka za zaštitu porodice i natalitet, Mica Zavetnica je hitro krenula u kontrolu štete, „otvorila se“, kupila nekoliko kineskih ventilatora, donirala ih porodilištu i to rastelalila po Srbiji i srpskim zemljama.
Sama po sebi ventilatorska donacija je bila dušu dala za duhovita podjebavanja, ali duhovitih podjebavanja - čast retkim izuzecima - nije bilo. Dogodilo se ono što se i inače događa: lavina beslovesnih, neduhovitih govana se sručila na Micine ventilatore u nadi da će deo bujice pogoditi i Vučića.
Ali ni ventilator nije sedeo skrštenih ruku. Najpre se oglasila neka Micina istomišljenica, prekaljena srpska majka, koja je oznojenim trudnicama „poručila“ sledeće: „Nećete crći. Kad ste se jebale, kad ste se znojile, nije vam trebala klima. Mislim stvarno, sad ću biti odvratna, ali ja sam žensko isto. I ja sam se porađala i nije strašno, nije smak sveta.“
Onda se oglasila i Mica. „Dvadeset godina se ovde vodi kampanja protiv rađanja dece u Srbiji“, rekla je Đurđević Stamenkovski, prenela je neka žutara, „i to je deo globalne agende. I zato se potencira i akušersko nasilje i loše stanje u porodilištima i loša hrana i zato se na tome uporno insistira.“
Tipičan primer srpskog mišljenja, dostojan doktora Koštunice. Raščlanimo: akušersko nasilje (dokazano), loše stanje i loša hrana u porodilištima (takođe dokazani) nisu posledica murdarluka popečiteljstva zdravlja - umal, grešna mi duša, ne napisah klimatizacije - i porodilišnog menadžmenta, nego dvadestogodišnje kampanje protiv rađanja dece, koja je „deo globalne agende“.
Ne znam šta će na ovako flagrantno bagatelisanje njenih dvadesetgodišnjih napora na povećanju nataliteta reći velika huškačica na porađanje Ljilja Smajlovićka. Mogu samo da pretpostavim. Evo šta, što reko Blic: „Bravo, Mico, svaka ti je ka Jefimijina.“
