ALEKSANDRA JERKOV: Ma kome još treba obrazovanje
Ove nedelje učenici osnovnih škola širom Srbije suočavaju se s drugim krugom završnog ispita, što je deo njihove završne evaluacije pre prelaska u srednjoškolsko obrazovanje. Za mnoge roditelje ovo je trenutak stresa i iščekivanja, ali za one koji dublje promišljaju o stanju našeg obrazovnog sistema ovo je još jedan podsetnik na duboko ukorenjene probleme s kojima se suočavamo. Dok se đaci bore s pitanjima na testovima, sve više postaje jasno da naš obrazovni sistem ne samo da ne ispunjava svoje ciljeve već i aktivno ugrožava budućnost naše dece.
Naime, krajem prošle godine su objavljeni rezultati PISA testiranja za 2022. godinu. Za one koji nisu upoznati PISA testiranje je najrelevantnije i najcenjenije međunarodno testiranje učeničkih postignuća. Njegovi rezultati služe kao ogledalo obrazovnih sistema širom sveta, omogućavajući nam da vidimo gde smo kao društvo, ali i gde treba da idemo. I, kao i u svim ranijim ciklusima, učenici iz Srbije su ostvarili rezultate daleko ispod proseka OECD u tri ključne kategorije - matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti. Prosečno postignuće naših đaka iz matematike i čitanja je 440 poena, dok je iz nauke 447. U poređenju s prosekom OECD, koji iznosi 472 poena iz matematike, 476 iz čitanja i 485 poena iz nauke, jasno je da zaostajemo za ostatkom razvijenog sveta. Ali brojke same po sebi ne govore celu priču - one su samo vrh ledenog brega, pokazatelj mnogo dubljih problema. Još poraznije je to što se od prethodnog ciklusa testiranja 2018, kada su naši rezultati takođe bili alarmantno niski, ništa nije promenilo. Tada smo saznali da je svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen. Umesto da se ova upozorenja shvate ozbiljno i preduzmu neophodni koraci, izabrali smo da ostanemo na istom putu.
Šta znači funkcionalna nepismenost u 21. veku? To nije samo nedostatak osnovnih veština čitanja i pisanja. To je nemogućnost razumevanja i kritičkog analiziranja informacija, što ima ogromne posledice na buduće generacije. Funkcionalno nepismeni građani postaju lako manipulisani, nesposobni da donose informisane odluke i često se nalaze na marginama društva. Finska, na primer, jedna od zemalja koja redovno postiže visoke rezultate na PISA testiranjima, ne ulaže samo u učionice i nastavnike već u celokupno društvo. Kod nas, obrazovanje se čini kao sekundarna ili čak tercijarna briga, u društvu gde se plagirani doktorati, kupljene diplome i lažna akademska dostignuća često nagrađuju umesto da se sankcionišu.
Srbija bi, da bi nadoknadila ovaj zaostatak, morala da omogući svojim učenicima dodatnih godinu i po dana školovanja, što je izuzetno zabrinjavajuća činjenica. Umesto da se ponosimo stvarnim znanjem i sposobnostima naše dece, mi se tešimo iluzijama o njihovoj superiornosti. A stvarnost je surova: deca u Srbiji ne znaju osnovne pojmove, mešaju ćirilicu i latinicu, ne poznaju tablicu množenja, a neki čak ne znaju sva slova kad završe osnovnu školu.
Naša deca zaslužuju bolje, a to bolje mora početi s reformom obrazovnog sistema koja će im pružiti znanje, veštine i mogućnosti koje im pripadaju. Vreme je da preuzmemo odgovornost i krenemo putem istinskog napretka. Obrazovanje nije luksuz - ono je pravo i obaveza. A na nama je da osiguramo da to pravo bude dostupno svima, u punom smislu te reči.
TAČNO U 18.30: Predsednik Aleksandar Vučić o svim aktuelnim i važnim temama za Srbiju