Od vremena drevnog Egipta postoji mišljenje da je profesija činovnika bolja od svakog radničkog zanimanja. Otac Dua Keti je sinu opisao teškoće rada u poljoprivredi i zanatima i blagodeti pisarskog posla. Rad tadašnjeg pisara približno odgovara kancelarijskim poslovima našeg sveta. Nekoliko hiljada godina kasnije, u Srbiji, zemlji seljaka, prvo pokolenje koje se dokopalo tašne i mašne pretilo je svojoj deci da će ih, ako ne uče, poslati u ŠUP (školu učenika u privredi).

U 21. veku sve se obrnulo. Vešte zanatlije zarađuju iznose o kojima službenici mogu da maštaju. To se desilo u celoj Evropi i Severnoj Americi. Tu pojavu je primetio i ugledni Ekonomist, pa je pre nekoliko meseci doneo veliki tekst o „bonanci plavih okovratnika“. Plavi okovratnici su naziv za radnička zanimanja, a beli za službenička. Članak je duhovito ilustrovan radničkim šlemom optočenim dragim kamenjem.

Bilo je istorijskih najava za ovaj preokret. I u prošlosti je bilo ljudi koji su odlično zarađivali od svojih ruku. Graditelji crkava u srednjem veku bili su povlašćena i privilegovana grupa. Ulazak u njihove redove pratio je ceremonijal, čiji se tragovi vide kod današnjih slobodnih zidara. Grafičari su u Kraljevini Jugoslaviji bili izuzetno dobro plaćeni. Ipak, mereno današnjim merilima, zidari katedrala ponekad više liče na današnje inženjere, a grafičari iz prve polovine veka su nekakva preteča kompjuteraša. I jedni i drugi su prošli kroz godine profesionalne obuke. Novina našeg vremena je u tome što kursisti sa poznavanjem pojedinih zanata ulaze u ozbiljan novac.

Da li se onda isplati školovanje? Kako za šta. Oni naši fakulteti koji vrednuju bubanje i ne daju primenljiva znanja u velikoj su krizi. Orijentacija na „papir“, a ne na stvarno znanje posla, obezvredila je mnoge fakultetske diplome. Ipak, oni poslovi gde se stiču prava znanja, proverljiva u stvarnom životu i na svetskom tržištu, nisu ugroženi. Otuda toliki uspeh naših lekara i inženjera po svetu. Od ljudi koji su se zaimali samo zbog pameti, pomenuću dva primera. Jedan je firma za kompjuterske igrice „Nordeus“. Drugi je Nikola Božinović iz Niša. Oni su zbog maštovite upotrebe naučenog i pameti zaradili više od skoro svakog srpskog sportiste. Njihove firme zajedno su postigle skoro istu cenu kao NIS ili Komercijalna banka. A iskoristili su „samo“ pamet i dovitljivost.

Dakle, da li danas i sutra važi savet oca iz drevnog Egipta? Svet pripada onima koji umeju nešto sa svojih deset prstiju i koji imaju mnogo toga u glavi. Takvi su lekari i sestre, zavarivači, zidari i kompjuteraši, pa čak i stripadžije, koji izlaze na kraj sa svojim privilegovanim zapadnim parnjacima. Njih treba da svetskim ljudima načine zadovoljni nastavnici, izvrsni mediji, umetnici i intelektualci. Izostavio sam sportiste, jer je mali broj njih koji mogu da dobro zarade od svog preteškog posla. Ali, i oni rade rukama, nogama i domišljatom glavom. Svi oni su prošli međunarodne provere. Oni drugi, koji su stekli sumnjive diplome, a poslove dobili porodičnim i političkim vezama, na lokalu mogu da živuckaju. Ali neće osvojiti svet.