Kako to obično biva, svaki protest neko mora da organizuje i neko mora da predvodi. Spontana okupljanja ne postoje. To su iluzije. Tako je i s tekućim protestima, organizovanim tobože da se država spasi od silnog zagađenja koje nam sledi ako bi se krenulo u postupak eksploatacije litijuma u Jadru. Da se razumemo, organizatore protesta nikakav litijum niti zaštita životne sredine ne zanimaju. Njima je litijum samo izgovor za političke ambicije i služi da se širenjem straha prema građanstvu kako ćemo svi biti zatrovani zapravo napravi panika koja bi dovela do kritične mase na ulicama, putem koje bi se probalo da se izvrši nekakva obojena revolucija. Otuda nije čudan stav Dragana Đilasa da su protesti neophodni da traju sto dana, i to kontinuirano. Jasno, vidi se iz njegove izjave, on je taj koji suštinski stoji iza protesta. Svestan da ga ljudi ne vole, on se, istina, na protestima ne pojavljuje, ali on je taj koji medijski usmerava protest, verovatno ga finansijski podmazuje, šalje svoje ljude da tamo budu prisutni i, naravno, putem intervjua koje daje za Danas, N1, NOVA S pokušava da sve ostale opozicione organizacije spusti na zemlju, odnosno da se nametne kao osoba broj jedan koja se svojski trudi da zaštiti životnu sredinu.

Đilasu ekstremni desničari nimalo neće smetati. Najpre jer je svestan da mu politički od njih ne preti ama baš nikakva opasnost, te su čak njihovi napadi na njega, koje verovatno u dogovoru s njima i fingira, njemu sjajan alibi pred zapadnjacima kako ga proruske opcije napadaju. Sa druge strane, koriste mu da kroz tobože patriotsku priču kako oni žele da spreče da ne postanemo rudarska kolonija pokuša da otkine koji glas od vladajuće strukture, što u konačnom zbiru slabi vlast i njemu ide na ruku. Lično, nemam dilemu, on nije protiv rudarenja litijuma. On je samo protiv da se to radi kada on nije na vlasti, jer nema nikakvu ličnu korist od toga, a svestan je da bi realizovanje tog posla znatno osnažilo srpsku ekonomiju i dodatno učvrstilo vlast Aleksandra Vučića. Da sam u pravu, dokazuje nam i sve češći narativ u medijima pod Đilasovom kontrolom, gde se u naslovima čita kako litijum ne može da se rudari pod navodno nedemokratskom vlašću. Prevedeno na prost jezik, moći će da se rudari, ali kada on bude vlast, jer, eto, tada ćemo imati, dabome, demokratsku vlast. Ima i još jednu rečenicu koju često upotrebljava - rudarićemo kada to počne i Nemačka. Naravno, svestan je da će Nemačka to uskoro početi, pa bože moj, ako to već rade Nemci, što ne bismo i mi, ali zato se prethodno mora Vučić skinuti s vlasti i Đilas zasesti za tron da, kad vreme dođe, on započne eksploataciju litijuma.

Nemojte imati zabludu kako je ovo narodno okupljanje. Nema tu nikakve spontanosti, već samo pokvarenosti u smislu zloupotrebe straha, koji se ciljano kod naroda izaziva izmišljotinama o tobože užasnoj zagađenosti Jadra i Rađevine ako se krene s vađenjem litijuma. Konkretno, Dragan Đilas smatra sebe jedinim liderom opozicije i ostale planira da politički podavi, što će, po proceni da ih je dobro prethodno iskoristio, i učiniti. On je zapravo kalif ovih protesta, zajedno sa Šolakom i stranim agenturama. Jedini cilj protesta, pravi cilj, jeste rušenje Aleksandra Vučića i ništa drugo. Litijum i životna sredina Đilasa, Šolaka i ekipu uz njih zanimaju kao lanjski sneg.