FAMOZNO SVETISLAV BASARA: PROKRUSTOV GROB (5)

Grob je na sve četiri strane čaršije i sveta odašiljao primitivni kriptogram: ovo je Đinđićeva prava mera.

Bi mi jasno da su pučisti naumili - i u naumu delimično uspeli - da od Đinđića posthumno naprave 3D fotorobot srpskog čoveka, dobrog, mrtvog Srbina, srećnog što počiva u rodnoj grudi, i da su tendenciozno pozicionirajući Đinđićevo grobno mesto tik pored grobnog mesta Rahmana Morine, dakle Šiptara - bez obzira što je Morina bio tzv. pošteni Albanac - to all whom it may concern obznanjivali da Đinđić nije bio dobar Srbin, a da je dobar Srbin postao samo zahvaljujući tome što su ga - za njegovo dobro - ubili s leđa, posmrtno krstili i sahranili o državnom trošku.

Ljotićevska bagra nikad (ništa) ne prašta. (I nikad ništa ne plaća.) Pošteni Albanac za života može dobiti skromno mesto u lancu predatorske ishrane - zanemari mu se sunećenost - ali duboko u okorelim srcima nacionalističkog šljama, akademskog i ostalog ološa, zauvek ostaje Šiptar koji je postao pošteni Albanac.

Sa Đinđićem to nije bilo moguće.

Kao što je za američke suprematiste, tzv. white trash, samo mrtav Indijanac dobar Indijanac, tako je za članove svetosavskog Ku Klux klana samo mrtav Đinđić mogao biti (koliko-toliko) dobar Srbin.

Ali kao i svi projekti „srpskog bašibozuka, bagre i brabonjaka“ (K. Popović), i taj projekat je suštinski propao. Što ne znači da nije spektakularno uspeo u propasti. Tamo gde je uspeo - kod 94,3 populacije koja veruje da je Đinđić bio ono što Đinđićev grob govori o Đinđiću - uspeo je zato što 94,3% populacije Srbije ne veruje ni u šta, čak ni u paganskog balvana Svetovida, koga im je svetosavski Hizbullah uvalio kao sakralno mudo umesto bubrega.

Svako, međutim, ko ima oči da vidi može videti da je Đinđić - čak i mrtav, čak i grubom silom i pod visokim pritiskom sabijen u Prokrustov grob - hiljadama puta veći (i življi) od Srbije, kamoli od groba, nalik na grob stočnog trgovca, u koji su ga ugurali, zalili betonom i prekrili pločom.

Dobro ga nisu sahranili u Marićevića jaruzi i zalili krečom ko Stambolića, pomislih i potom - po paklenoj vrućini - pristupih forenzičkoj analizi groba i okoline, koji su o pučističkim govnarima govorili više nego stotine i stotine hiljada reči.

Minority Report:

Na ploči od najjeftinijeg (zacelo veštačkog) crnog mermera vidljive su - ne znam da li će zbog crnobele reprodukcije biti vidljive i na slici br. 3 - mrtvačke grobne mrlje, naslage sedimenata amonijaka nastalih svakonoćnim ritualnim zapišavanjima grobne ploče u izvedbi patriotski svesnih omladinaca DSS-a, Naših, Dveri, Narodnih patrola, Zavetnika, pod visokim pokroviteljstvom BIA-e.

Neposredna okolina grobnog mesta bila je prividno uređena, naoko čista, ali iza besmislene nadgrobne figure nalik na islamski nišan - postavljene na mestu na kome obično stoji spomenik - primetih (i unesoh u zapisnik) pet prazih čaša od jugurta, stotine pikavaca, pet-šest plastičnih špriceva, dvadesetak praznih šulića i nekoliko upotrebljenih kurtona.