Šture nadgrobne informacije, sračunate na prikrivanje tragova zločina iz čelovekoljubija, design grobnog mesta i neposredna okolina pružali su obilje dokaza da je srpski SAVAK - sa blagoslovom njegovog visokopreosveštenstva Amfilohija, pod visokim auspicijama docnijeg Reichskanzlera Papa Doca - vatreno krstio Đinđića metkom u leđa, da su mu potom državni groboklesari - posredno, preko mermerne ploče, kao preko indiga - urezali krst na čelo, da bi na kraju Večernje novosti pribegle kontroli štete i pronele spin da je Đinđića pod okriljem noći, krišom od svog sina, Đinđićevog oca, oficira JNA - krstila baba.
Kružeć i kružeć tako u sve širem luku (Yeats) oko Đinđićevog kolektivnog groba za jedu osobu, iza jednog uleglog grobišta, obraslog u korov i čkalj, ugazih u govno za koje spektralnom olfaktornom analizom ustanovih da je humanog porekla.
Ne mogadoh a da ne pomislim da sam bio u pravu onomad u selu B., kad sam Ogriskoviću i Prokiću rekao da Srbi seru gde stignu.
I kad su mi poluvidljivi seljaci dali za pravo uzvikujući: „Tako je, tako je.“
Slično džeparošima Đinđićeve Demokratske stranke radi i izvršilac radova na prinudnom opelu, mitropolit Amfilohije, koji izjeda revnošću, koji nasilnim putem, bez milosti, pod svim uslovima, do poslednjeg daha krštava sve pred sobom, ne obazirući se na nacionalnu, rasnu, polnu, versku pripadnost i žrtve u ljudstvu i materijalu.
I sve to uz sasluživanje i logističku podršku RV i PVO, Petog bataljona Vojne policije, JSO i paravojnih formacija.
Po društvenim mrežama godinama kruže procureli izveštaji Human’s Rigths Watcha o Amfilohijevim drive by krštavanjima u Rožajima, Ulcinju, Baru i drugim muslimanskim sredinama i o masovnim, prinudnim krštavanjima u nastavcima, na prepad, iz sačekuše.
Florens Hartman mi je godine 2014. u Podgorici na svom „ajfonu“ pokazala satelitski snimak Amfilohija u misionarskoj zasedi, u Gusinju.
U klipu se vide - in order of apearance: 1. Amfilohije, koji stoji u pripravnosti iza ćoška, 2. takozvani nekrst (musliman), koji ne sluteći ništa ide ulicom, 3. đakon u maskirnoj mantiji koji nekrstu prilazi s leđa i poliva ga vedrom vode, 4. Amfilohije, koji iskače iz zasede, izgovara: „Krštavam te u ime Oca, Sina i Svetoga duha“ i 5. stub plavičastozelenog jonizovanog vazduha koji se iz mitropolitove pravoslavne glave vozdiže u stratosferu.
Saslužujući prigodom jednog prinudnog krštenja u Rožajima, iguman manastira Sv. Vasilija Ostroškog, takozvani Joil, ugledao je zaslepljujući sjaj Amfilohijeve lančane reakcije i u istupleniju - misleći da je to projava Tavorske svetlosti - pao na dupe.
Nedugo potom - u derznoveniju, sveštenoj hitrini na zlo, brzini na grabež i pohlepi za duhovnim ekstraprofitom - Joil je pokušao da ponovi podvig.
NE PROPUSTITE
