Aleksandra Jerkov: Imaš pravo, možda je problem u meni

Maltretiranje hrvatske pevačice Severine Vučković i njeno četvoročasovno zadržavanje na granici između Hrvatske i Srbije predstavlja samo poslednji u nizu dokaza da Srbija ponovo zauzima sramnu ulogu koju je u regionu imala devedesetih godina. Ovaj incident nije samo administrativna greška već deo šire strategije zastrašivanja i isključivanja onih koji ne odgovaraju uskogrudim, nacionalističkim kriterijumima. Zadržavanje Severine nije izolovan incident, već deo sistematskog napora da se uguši svaka vrsta slobodnog govora i kritičkog mišljenja. Severina Vučković nije samo pevačica; ona je simbol hrabrosti i borbe protiv šovinizma, osoba koja se zalaže za suočavanje s prošlošću i izgradnju mostova među zemljama bivše Jugoslavije. Njena umetnost i aktivizam čine je metom za one koji ne žele pomirenje, već profitiraju na podelama i negovanju mržnje. Srpska pravoslavna crkva i njeni saveznici u vladajućem režimu i celom regionu već godinama vode kampanju protiv nje, koristeći je kao simbol svega što ne odgovara njihovim retrogradnim idejama.

Ovo je direktan udar na slobodu izražavanja i prava na rad. Režim je jasno pokazao da će kažnjavati one koji se ne slažu s njegovim pogledima i da se vraća retorici i praksama iz mračnih devedesetih godina. Slučaj Severine Vučković šalje zastrašujuću poruku svima u Srbiji: postoje nepisana pravila, a svako ko ih prekrši, može očekivati osvetu države. Zašto je Severina opasna? Zato što podseća na prošlost koju bi mnogi želeli da zaborave ili iskrive.

Njeni stavovi o genocidu u Srebrenici, podrška Crnoj Gori u očuvanju njenog identiteta i suvereniteta, kao i njeno insistiranje na pomirenju i pravdi direktno su u suprotnosti s narativom koji se nameće u Srbiji. Njen glas je glas otpora protiv politike zaborava i relativizacije zločina. Ali zadržavanje na granici je samo simptom šire bolesti. Dokle god se u Srbiji negira odgovornost za ratne zločine i podstiče mržnja prema susedima, ovakvi incidenti će se nastavljati. Dokle god su na vlasti oni koji gledaju unazad, ka mržnji i podelama, umesto unapred, ka pomirenju i saradnji, region neće videti stabilnost i mir.

Ovakvo ponašanje ima dalekosežne posledice. Srbija se sve više udaljava od evropskih vrednosti slobode, demokratije i ljudskih prava. Postajemo usamljeno ostrvo na Balkanu, sa zidovima koji se sve više dižu prema svemu što je drugačije, otvoreno i evropsko. Dačićevo obećanje o ukidanju spiskova ne znači mnogo kada se sistematski radi na zatvaranju zemlje i gušenju slobodnog mišljenja.

Građani Srbije moraju se zapitati kakvu zemlju žele. Da li žele da žive u izolovanoj tvrđavi straha i kontrole, ili u otvorenoj i slobodnoj državi koja se ne boji da se suoči sa sopstvenom prošlošću i da gradi budućnost na principima pravde i pomirenja? Incident sa Severinom Vučković je podsetnik da se borba za takvu budućnost nastavlja i da je svako od nas deo te borbe. Režim se opredelio za put autoritarizma i represije. Ali svaka represija rađa otpor. I dok god ima onih koji veruju u slobodu i pravdu, poput Severine Vučković, postoji nada da će se Srbija jednog dana osloboditi okova prošlosti i krenuti napred, prema boljoj budućnosti za sve svoje građane.