Kolega, ugledni advokat Nemanja Berić, popio je ustaški kazamat na pravdi boga. U svom autu slušao je pesmu o Dinari i Krajini. Inače, poreklom je iz Krajine, tačnije iz Dalmacije, no u Hrvatskoj žele njemu, kao i svim njegovim, da zatru seme. Činili su to obilato tokom Drugog svetskog rata, činili su i etničkim čišćenjem Krajine krajem 20. veka, a sada i ono malo njegove familije što je preostalo žele da zastraše da do kraja napuste RSK, a njemu da stave do znanja da nije dobrodošao na zemlji svojih predaka. To mu je uostalom poručila i sama sudija u montiranom kafkijanskom procesu kad mu je otvoreno rekla kako želi da se on više nikad ne pojavi u „lijepoj njihovoj“.
S druge strane, hrvatska pevaljka Severina Vučković, poreklom Srpkinja, ali porekla se stidi pa je sada veći Hrvat od onih istinskih Hrvata iz Zagorja, bez blama je vređala kako je stigla srpski narod unazad ko zna koliko godina. Valjda je to želja za dokazivanjem, jer kada si svestan porekla kog se stidiš, onda onima čiju pripadnost toliko želiš valjda moraš da se dokazuješ užasnom mržnjom prema sopstvenom poreklu. No, to je već njen problem. Njoj u Srbiji ništa nije zabranjeno bilo. Mogla je mirne duše da uđe i ništa joj se ne bi dogodilo. Ona je sama odbila da uđe u Srbiju jer, bože moj, strašna stvar, inspektori srpske službe i policije zadržali su je na prelazu dva sata kako bi je pitali za neke njene ranije srbomrzačke izjave. Recimo, za onu o tome da je Srebrenica genocid ili o svim onim izjavama u kojima veliča genocidnu ustašku akciju „Oluja“. Eto, toliko je dovoljno. Možda su mogli i da je pitaju zašto vređa srpskog patrijarha ili od koga bi to Crna Gora trebalo da se čuva. Šta je problem u tome? Nju niko nije hapsio, nije je odveo u kazamat, kao što su Hrvati to učinili advokatu Nemanji Beriću.
Međutim, domaća žgadija, drugosrbijanski talog sa dna kace, reč jednu nije rekao za zatvaranje kolege Berića. Nijednim gestom nisu osudili iživljavanje Hrvatske nad njim, ni sve ono kroz šta je prolazio u šibenskom kazamatu. Valjda on nije čovek, a još gore po njega je to što je Srbin poreklom iz Krajine. Međutim, za hrvatsku pevaljku drugosrbijanci su bili spremni skoro pa da zarate. Ima li boljeg dokaza kakvi su to licemeri i bestidnici? Za sunčanje zadnjice na Hrvatskom primorju prodali bi državu. Samo da ostanu zabeleženi u Hrvatskoj kako su skočili protiv sopstvene zemlje da je pljunu u borbi za njihovu pevaljku, jer to donosi poneko letovanje na Braču, Hvaru, u Rovinju. Taj odvratni projugoslovenski, pa čak i prohrvatski, dvojkakrugaški lažni elitistički krug najveća je rak-rana srpskog društva. Ljudi koji preziru što su rođeni kao Srbi i kojima je uvek Zagreb istinski u srcu bio bliži nego čak i rodno mesto u Srbiji. Najponosniji sam kada me takvi pljuju i vređaju i kada preko njihovih odvratnih medija vode harangu protiv mene. Znam tada da sve činim ispravno za svoj narod i svoju zemlju. Borbu voditi protiv dvojakih aršina i njihovog licemerja je istinski častan poziv. Dok sam živ, uvek ću se odazivati u borbi protiv tog društvenog taloga i njihovog autošovinizma.
NE PROPUSTITE
