Divno je što moja Crvena zvezda igra Ligu šampiona i što ćemo kao klub da lepo prihodujemo. Užasno je što u tom takmičenju služimo da budemo džak za udaranje, jer objektivno dometi ekipe su krajnje limitirani i više služimo za trening i uigravanje evropskim velikanima.
Divno je što moja Crvena zvezda igra Ligu šampiona i što ćemo kao klub da lepo prihodujemo. Užasno je što u tom takmičenju služimo da budemo džak za udaranje, jer objektivno dometi ekipe su krajnje limitirani i više služimo za trening i uigravanje evropskim velikanima.
I to je naša realnost koja se, duboko sam uveren, nikada neće preokrenuti, bar dok su ovakva pravila UEFA u vezi s budžetima i visinama transfera, ali i samim evropskim klupskim takmičenjima. Jednostavno, nadrealno je pokušati bilo šta ozbiljno odigrati protiv ekipe čiji jedan igrač vredi tri puta više nego ceo vaš klub sa sve stadionom, igračima, osobljem, voznim parkom, pomoćnim terenima, grbom...
No, uprkos tome ne smeš da budeš vreća za udaranje i jednostavno ne smeš sebi da dozvoliš brukanje i da primaš golove kakve ne bi ni u pionirskim selekcijama smeo da primiš, a to je upravo Crvena zvezda učinila u Milanu protiv Intera primivši sva četiri gola iz apsolutno početničkih grešaka. Ne želim ovde da analiziram koncept bunker igre i držanja lopte na sopstvenoj polovini, jer bez obzira na to koliko god da sam kao klinac igrao fudbal i pošto ga pratim otkad znam za sebe, ipak struka je ta koja bi ocenu takve taktike trebalo da pruži.
No, složićemo se, ova ekipa Crvene zvezde jednostavno nema kapacitet da igra protiv evropskih velikana s tom taktikom. Tako nešto mogu sebi da dozvole apsolutni fudbalski znalci koji zaista umeju da drže loptu i da igraju od noge do noge sa zadržavanjem lopte ne više od sekund ili dva. Igrači Crvene zvezde jednostavno nisu fudbalski velemajstori, već su ekipa koja je svakako iznad proseka naše nikakve lige, ali u evropskim okvirima to je na nivou nekog poluprofesionalizma. Ono što je jedina svetla tačka u utakmici protiv Intera je dobitak sedamnaestogodišnjeg Andrije Maksimovića, koji je pokazao ozbiljan potencijal, posebno zbog toga što na tako velikoj utakmici nije imao nikakvog straha, igrao je lepršavo, slobodno, nekoliko puta je nanizao Interove zvezde i, već sada se može reći, najavio je svoj pozamašni transfer.
Crvena zvezda je u poslednje dve godine iznedrila Andriju Maksimovića, Kostu Nedeljkovića je praktično iz omladinaca prodala Aston Vili za devet miliona evra, filijala Mančester Sitija u SAD, Njujork, kupio je Jovana Mijatovića, kao rezervista u prvom timu je sada Jovan Šljivić, mada po mom viđenju dečko apsolutno zaslužuje da bude starter, a tu su u planu još nekolicina momaka koji pokazuju zavidno znanje. Dakle, Zvezdina omladinska škola radi nešto dobro i kvalitetno i jednostavno, ne želim da prihvatim tezu kako nemamo stručnjake koji umeju da rade s mlađim selekcijama, a to je neretko alibi za dovođenje vrlo sumnjivih igrača koji uglavnom nemaju angažman ili su na zalasku karijere, a koji se nama ovde predstavljaju kao ne znam kakva pojačanja.
S obzirom na to da moji klinci igraju za Zvezdine petliće, svedok sam da ta deca na turnirima širom Evrope lagano dobijaju klince Barselone, Milana, Juventusa, Atletika... Zašto u kasnijoj fazi klinci iz ovih fudbalskih velikana uspevaju, a naša deca neretko propadaju, to je ozbiljno pitanje s kojim moramo da se pozabavimo. Ako se stoji na stanovištu da nam je trenerska struka u mlađim kategorijama loša, a po meni to nije istina, pa bolje dobro platiti nekog trenera iz Ajaksa, Barselone ili nekog takvog velikana i dati mu sve uslove da obučava naše omladinske trenere i da stvara mlade igrače. To je budućnost i tu se mora ulagati. Zašto bacati pare na neku „ispušenu muštiklu“ koja, da je valjala, ne bi bila poslata iz nekog evropskog velikana da dođe u Srbiju, kada taj novac možeš da uložiš u omladinsku trenersku struku koja će ti doneti ozbiljnu budućnost.
· Reaguj
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega