Divna stvorenja, kojima je legion ime - a koja već 24 godine nariču zbog izostanka famoznog „šestog oktobra“ - polaze od temeljno pogrešne pretpostavke da je izvođač radova na Petom oktobru koalicija DOS bila koherentna organizacija sa preciznim planom šta uraditi šestog oktobra. Šta to pričam - koja uopšte nije znala šta radi.
Divna stvorenja, kojima je legion ime - a koja već 24 godine nariču zbog izostanka famoznog „šestog oktobra“ - polaze od temeljno pogrešne pretpostavke da je izvođač radova na Petom oktobru koalicija DOS bila koherentna organizacija sa preciznim planom šta uraditi šestog oktobra. Šta to pričam - koja uopšte nije znala šta radi.
Pre svega, nisu ni DOS ni Peti oktobar srušili Miloševića, a pogotovo to nije učinila „kritična masa“ građanstva i seljaštva na ulicama. Prostim jezikom rečeno: Miloševićev režim se urušio sam od sebe, na način na koji, recimo, kolabira piramidalna štednja. To se pre ili kasnije događa u svim režimima koji ne počivaju na ustavu, institucijama i sistemu, nego na samovolji i autoritetu ovog ili onog jakog čoveka. Još prostijim jezikom rečeno: Možeš šta god hoćeš, ne možeš kol’ko oćeš. Sve se na kraju pohaba, pa i autoritarna harizma.
Što reko onaj N. N. mrsomud: „Vlast se mesecima valjala ulicama.“ DOS je, kao jedina koliko-toliko organizovana politička grupacija, preuzeo vlast - doduše, ne bez mnogo peripetija i još više triper-kombinacija - ali su, što bi rekla Lepa Lukić, već u noći petog na šesti oktobar od DOS-ovog izvora počela da se račvaju dva putića.
Jednim putićem su krenuli DS, SDU, DHSS, GS, LSV. Kraj spiska. Drugim putićem - koga bismo u biblijskom tonu mogli nazvati stari put grešnika, a najtačnije bi bilo nazvati ga bespućem - krenuo je DSS; pretpostavljam da sada očekujete da napišem „i svi ostali“, ali neću to napisati zato što to nije bilo tako.
Najmanje polovinu DOS činile su strančice raznih prdonja, vrdalama i lovaca u mutnom, koji su čekali da vide ko će pobediti u sukobu Đinđić-Koštunica i gledali kako da oposle što su naumili. I što su - kad je Koštunica pobedio - i učinili - oposlili muljavine i prepunih džepova nestali u bespućima povijesne zbiljnosti.
Ostatak priče znate, sto sam vam puta pričao i ukazao u čemu je bio glavni zajeb, ali nije naodmet da obnovimo gradivo. Dakle, ovako. Osim napred pomenutih stranaka - prilične manjine u DOS - sve ostale stranke su se iz oportunima (drugog motiva u Srbiji i nema) priklonile Koštuničinom projektu uspostavljanja srbskog državnog kontinuiteta, koga - pod jedan - nikada nije bilo, i koji je - pod dva - i tako nepostojeći kolabirao septembra, a ne oktobra meseca 2000.
Na tom poslu Koštunica je imao aktivnu ili pasivnu podršku 93,3% punoletnih građana Srbije, koji su u zaslepljenosti (i podmićenosti) činjenicom da brašna, zejtina i benzina ima kol’ko oćeš - šta ćeš više, puna kapa - prevideli (ili nisu hteli da vide) da Koštuničini, JexS-ov režim kontinuiteta sa kolabiranim režimom vodi u još veći kolaps.
Privid da je period 2004-2012, bio „demokratski“ mnogo duguje činjenici da ni Tadić ni Koštunica nisu bili klasični jaki srpski ljudi - ovaj drugi zato što nije imao muda - a kao što nas je Duško Kovačević onomad poručio - Srbija prosto vapi za voždovima i jakim ljudima.
Je l’ sad kužite, stari moji? Ako ste skužili, trk u potragu za jakim čovekom koji će stati na čelo opozicije. I onda napred u nove kolapse.
· Reaguj
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega