od strane srpskog šefa diplomatije Marka Đurića i podsekretara za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu američkog Stejt departmenta Hosea Fernandeza. Ovaj sporazum nosi veliku težinu ne samo zbog sveukupnog značaja čistih, pouzdanih i efikasnih izvora energije za život već i zbog toga što je u pitanju prvi sporazum o strateškoj saradnji između dve zemlje. Jačanje srpsko-američkih odnosa je u povoju u poslednje vreme i dok se to vidi u više oblasti, za sada deluje da upravo energetika služi kao okosnica tog jačanja odnosa na međudržavnom nivou.


Podsekretar Fernandez je ove nedelje boravio u dvodnevnoj poseti Beogradu, kao i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Aleksandar Kasanof, i ove posete su samo jedan u nizu signala da se saradnja između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država ubrzano produbljuje. Fernandez je izrazio veliki optimizam i interesovanje za saradnju sa Srbijom, a pored već spomenutog sporazuma o strateškoj saradnji je izdvojio i to što se Srbija pridružila Forumu partnerstva za mineralnu bezbednost. Prema javno dostupnim informacijama, uskoro će biti potpisan ugovor sa američkom kompanijom UGTR koji će Srbiji obezbediti dobijanje jednog gigavata struje kroz solarne panele. Ovo je važna investicija za Srbiju, a u budućnosti možemo da očekujemo da vidimo još više američkih kompanija iz oblasti energetike u Srbiji. Glavni razlozi za tu prognozu su sporazum potpisan u Vašingtonu, čiji cilj je da olakša investiranje u Srbiju za američke energetske kompanije, i investicioni kreditni rejting koji je Srbija nedavno dobila.


To znači da će američki investitori na Srbiju gledati kao dosta pogodnije mesto za investicije zbog kreditnog rejtinga, a sporazum o saradnji će sam proces investiranja učiniti efikasnijim. Kao što je Hose Fernandez rekao prilikom posete Beogradu, Srbija je u poziciji da postane ekonomski motor i lider regiona u energetici. Srbija bi mogla da instalira do četiri gigavata kapaciteta u vetroparkovima do 2030. godine, dok bi solarni kapaciteti mogli dostići jedan gigavat u relativno kratkom periodu. Geografska pozicija zemlje, s velikim brojem sunčanih dana, omogućava izuzetno povoljne uslove za razvoj solarne energije. Pored toga, postoje i značajni neiskorišćeni hidroenergetski kapaciteti, na kojima je potrebno da se radi, a dobar znak je to što američke kompanije učestvuju u razvoju projekta Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3.


Nuklearna energija predstavlja još jedan ključni aspekt budućnosti srpsko-američke saradnje u energetici. SAD, kao svetski lider u nuklearnim tehnologijama, može Srbiji ponuditi ne samo ekspertizu u izgradnji i održavanju nuklearnih elektrana već i u primeni najviših bezbednosnih standarda. Razvoj ove saradnje mogao bi uključivati i istraživanje novih tehnologija poput malih modularnih reaktora (SMR), koji su mnogo bezbedniji i fleksibilniji za manje zemlje poput Srbije. Sporazum o energetici otvara mogućnost za uspostavljanje saradnje u oblasti razvoja nuklearne energije u mirnodopske svrhe između Srbije i SAD, pod uslovom da Srbija ukine moratorijum na nuklearnu energiju.


Kritične sirovine su posebno važna tema u kojoj, kao i kada je u pitanju nuklearna energija, SAD mogu da pruže kapital, know-how i poštovanje najviših ekoloških standarda. Potražnja za litijumom će, kako se procenjuje, u narednih 25 godina da poraste čak 42 puta i lanac vrednosti e-mobilnosti, čija je litijum osnova zbog baterija, Srbiji pruža priliku da se pozicionira kao važan faktor u globalnom lancu snabdevanja. Uz američku pomoć, srpski litijum može da u srpskim fabrikama bude prerađivan i pretvoren u baterije, koje bi mogle biti ugrađene u električne automobile koji se proizvode u Srbiji. To može da transformiše srpsku ekonomiju kao što je automobilska industrija uzdigla Ameriku u 20. veku i osigura da Srbija zauzme čvrsto i značajno mesto u svetskoj ekonomiji.

Ne propustiteLični stavVuk Velebit: Srbija je zemlja partner, a ne teret
0404-nemanja-nikolic-1.jpg
Lični stavVUK VELEBIT: Buđenje srpske inovativnosti
0404-nemanja-nikolic-1.jpg