Kad god čujem poziv na blokadu - kojim god povodom poziv bio upućen - po automatizmu se setim balvan revolucije, fenomena koji su odavno prekrili ruzmarin, snegovi i šaš, a koji je označio početak velikog ex-Yu pičvajza. Tako je počelo.
Kad god čujem poziv na blokadu - kojim god povodom poziv bio upućen - po automatizmu se setim balvan revolucije, fenomena koji su odavno prekrili ruzmarin, snegovi i šaš, a koji je označio početak velikog ex-Yu pičvajza. Tako je počelo. Znamo kako se završilo (ako se završilo, u šta čisto sumnjam).
Same po sebi blokade su vrlo efikasno sredstvo političkog pritiska. (Koštunica bi rekao: manje od rata, više od dosadnih pregovora.) Ali uvek ono kobno „ali“. Da bi blokada imala efekat - dakle, da bi primorala blokiranog da se povinuje zahtevima - blokator (nazovimo ga provizorno tako) mora raspolagati s mnogo krstarica i bojnih brodova na moru ili - na kopnu - s jako puno tenkovskih divizija.
Pisac hoće da kaže da blokade (svih boja) postižu cilj isključivo u situacijama u kojima blokator raspolaže superiornom silom. Miroljubive, platonske (dodao bih i folirantske) blokade - kakve se poslednjih godina svako malo upriličavaju u Srbiji - završavaju kao što je završila balvan revolucija, dakle uprdom u čabar, srećom (i za sada) bez žrtava u ljudstvu i materijalu.
Doguralo se dotle da čak i zakleti protivnici Visokog Nenarodnog Režima - J. Lukač npr. - uviđaju da su beskrajne protestne kardio-šetnje i jalove dvosatne blokade Gazele - koje se eskiviraju preusmeravanjem na druge mostove - neka vrsta „kružnog toka“ (Lukač).
Ja bih te paraprotestne radnje radije nazvao „prečica bez krčmara (u pokušaju)“. O čemu se tu radi? Imamo, dakle, jednu grupu građana okupljenih u nekoliko novoosnovanih strančica bez članstva i upokojenom DS koji žarko žele da se domognu vlasti, što je - da ne bude zabune - njihovo legitimno pravo, mada moja neznatnost na takve (svih boja) gleda otprilike što je kralj Luj XVI gledao na francuske revolucionare - kao na budale koje priželjkuju tegobu i prokletstvo koje se stiče - ili se bar do tada sticalo - primogeniturom.
Činjenica da ti neradnici, smetenjaci i političke neznalice uspevaju da na izborima osvoje devetsto hiljada glasova u mojoj optici je poraznija od činjenice da Visoka Koalicija osvoji milion i osamsto (ili već koliko). Od te činjenice poraznija je samo činejnica da razni Preletačevići i Pulmologovići-Lupetačevići uveliko prelaze cenzus, a najporaznija je činjenica da jedina politička grupacija čija je politika autentično opoziciona vladajućoj - GDF - dobije glasova reda veličina statističke greške.
Moja neznatnost je još u osvit Visokog Carstvija napisala da je Visoki Vučić u suštini prinudni upravnik jedne države (i državne ideologije) u stečaju. Da se na tom mestu našao - a proročki sam napisao i da će na tom mestu zadugo ostati - zato što uspeva da koliko-toliko organizuje vekovnu konfuziju i da ga kardio/šetnje, blokade, generalni štrajkovi i zaustavljanja Srbije ne mogu srušiti, jer u Srbiji - deponiji sijaseta propalih država - više nema šta da se sruši.
Taman naumih da napišem - „možda bi moglo nešto da se izgradi“ - ali u poslednji čas odustadoh. Da vrapčija populacija ne bi pomrla od smeha.
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti