Sr­bi­ja na za­pa­du iliti ti­ha vo­da breg roni

Stvar­nost je, me­đu­tim, sa­svim dru­ga­či­ja i pos­to­ji niz ar­gu­me­na­ta u pri­log te­zi da Sr­bi­ja ni­ka­da u svo­joj mo­de­r­noj isto­ri­ji ni­je bi­la in­te­gri­sa­ni­ja s ko­le­k­ti­v­nim Za­pa­dom. Ov­de je va­žno ista­ći da tre­ba izbe­ći za­m­ku poi­sto­ve­ći­va­nja evroa­tlan­t­skih in­te­gra­ci­ja (od­no­sno po­te­n­ci­jal­nog član­stva Sr­bi­je u Evro­p­skoj uni­ji i NA­TO) s vi­še­stru­kim i da­le­ko­se­žnim in­te­gra­ci­ja­ma Sr­bi­je sa za­pa­d­nim sve­tom na go­to­vo svim po­lji­ma.

Reč je o pos­te­pe­nim pro­ce­si­ma, ali du­gog tra­ja­nja ko­ji go­to­vo ne­pri­me­t­no me­nja­ju ce­lo­ku­p­nu sli­ku na­še ze­mlje. Pr­vi ar­gu­ment je eko­no­m­ski, od­no­sno tr­go­vin­ski. Na­j­ve­ći spo­lj­no­tr­go­vin­ski par­t­ner Sr­bi­je je Ne­ma­č­ka, u či­jim ko­m­pa­ni­ja­ma u Sr­bi­ji ra­di oko 90.000 na­ših gra­đa­na. Upr­kos ra­stu ki­ne­skog ude­la u spo­lj­no­tr­go­vin­skom po­slo­va­nju Sr­bi­je, i da­lje še­st od de­set nje­nih vo­de­ćih spo­lj­no­tr­go­vin­skih par­t­ne­ra či­ne ze­mlje ko­le­k­ti­v­nog Za­pa­da. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni da ame­ri­č­ke ko­m­pa­ni­je da­nas u Sr­bi­ji za­po­šlja­va­ju oko 100.000 lju­di. U Sr­bi­ju je 2023. go­di­ne sti­glo oko pet mi­li­ja­r­di evra u vi­du do­zna­ka iz inos­tran­stva (vi­še od di­re­k­t­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja za­jed­no za tu go­di­nu!), gde ap­so­lu­t­nu ve­ći­nu či­ne do­zna­ke iz ze­ma­lja ko­le­k­ti­v­nog Za­pa­da (pr­ve tri či­ne one iz Ne­ma­č­ke, Šva­j­ca­r­ske i Au­stri­je). Dru­gi ar­gu­ment ve­zan je za in­fo­r­ma­cio­ne te­h­no­lo­gi­je. Na tom po­lju ne­pri­ko­sno­ve­nu ulo­gu vo­de­ćeg par­t­ne­ra Sr­bi­je ima­ju SAD, gde ta sa­ra­d­nja be­le­ži ra­st i pre­ko 40% iz go­di­ne u go­di­nu. Ako to­me do­da­mo da je sa­ra­d­nja Sr­bi­je i SAD na po­lji­ma di­gi­ta­li­za­ci­je i ve­šta­č­ke in­te­li­ge­n­ci­je u po­vo­ju, on­da je ja­sno ko­ja sve­t­ska si­la je na vre­me preu­ze­la pri­mat u toj obla­sti na na­šim pros­to­ri­ma, a go­vo­ri­mo o obla­sti ko­ja će bi­ti srž ra­zvo­ja čo­ve­čan­stva u na­red­nim de­ce­ni­ja­ma. Tre­ći ar­gu­ment je ene­r­ge­t­ski. Sr­bi­ja je ove go­di­ne pot­pi­sa­la s Ne­ma­č­kom Me­mo­ran­dum o ra­zu­me­va­nju sa EU o stra­te­škom par­t­ne­r­stvu u obla­sti odr­ži­vih si­ro­vi­na. Na­ša ze­mlja je sa SAD pot­pi­sa­la Spo­ra­zum o stra­te­škoj sa­ra­d­nji u obla­sti ene­r­ge­ti­ke, što je bio pr­vi spo­ra­zum o stra­te­škoj sa­ra­d­nji uo­p­šte iz­me­đu dve­ju ze­ma­lja. To će u pra­k­si zna­či­ti mo­gu­ć­nost ame­ri­č­kim ko­m­pa­ni­ja­ma da vi­še in­ve­sti­ra­ju u ene­r­ge­t­ski se­k­tor u na­šoj ze­mlji. Ne za­bo­ra­vi­mo ni da SAD čvr­sto po­dr­ža­va­ju vla­st u Sr­bi­ji u ve­zi sa isko­pa­va­njem li­ti­ju­ma, te da to vi­de kao ge­ne­ra­ci­j­sku šan­su za ene­r­ge­t­sku tra­n­zi­ci­ju Sr­bi­je. Če­tvr­ti ar­gu­ment je vo­j­no-bez­bed­no­sni.