Srbija na zapadu iliti tiha voda breg roni
Proces evrointegracija Srbije već nekoliko godina se nalazi u fazi zastoja, s vrlo malim brojem otvorenih poglavlja, odnosno klastera.
Neka istraživanja javnog mnjenja govore o dosad najnižoj podršci članstvu Srbije u Evropskoj uniji, odnosno o rastućem evroskepticizmu među našim građanima. Kada se tome doda i to da je Srbija jedina zemlja u procesu evrointegracija koja nije uvela sankcije Rusiji, te da njena ekonomija i dalje počiva na upotrebi jeftinih ruskih energenata (gasa preko 90% i nafte preko 20%) uprkos naglom zaokretu ostatka kontinenta ka energetskoj diverzifikaciji (čitaj kupovini neruskih energenata, makar oni bili višestruko skuplji), onda se stiče površan utisak da je Srbija nikada dalje kako od Evropske unije, tako i kolektivnog Zapada u celini. Takve sentimente dodatno pojačavaju sada već višegodišnje najave pojedinih domaćih eksperata da će Rusija ne samo pobediti u ratu u Ukrajini već i izbiti na reku Dunav i tako imati direktnu vezu sa Srbijom, kao i kupovina ruskog naoružanja tokom poslednjih godina.
Stvarnost je, međutim, sasvim drugačija i postoji niz argumenata u prilog tezi da Srbija nikada u svojoj modernoj istoriji nije bila integrisanija s kolektivnim Zapadom. Ovde je važno istaći da treba izbeći zamku poistovećivanja evroatlantskih integracija (odnosno potencijalnog članstva Srbije u Evropskoj uniji i NATO) s višestrukim i dalekosežnim integracijama Srbije sa zapadnim svetom na gotovo svim poljima.
Reč je o postepenim procesima, ali dugog trajanja koji gotovo neprimetno menjaju celokupnu sliku naše zemlje. Prvi argument je ekonomski, odnosno trgovinski. Najveći spoljnotrgovinski partner Srbije je Nemačka, u čijim kompanijama u Srbiji radi oko 90.000 naših građana. Uprkos rastu kineskog udela u spoljnotrgovinskom poslovanju Srbije, i dalje šest od deset njenih vodećih spoljnotrgovinskih partnera čine zemlje kolektivnog Zapada. Ne treba zaboraviti ni da američke kompanije danas u Srbiji zapošljavaju oko 100.000 ljudi. U Srbiju je 2023. godine stiglo oko pet milijardi evra u vidu doznaka iz inostranstva (više od direktnih stranih investicija zajedno za tu godinu!), gde apsolutnu većinu čine doznake iz zemalja kolektivnog Zapada (prve tri čine one iz Nemačke, Švajcarske i Austrije). Drugi argument vezan je za informacione tehnologije. Na tom polju neprikosnovenu ulogu vodećeg partnera Srbije imaju SAD, gde ta saradnja beleži rast i preko 40% iz godine u godinu. Ako tome dodamo da je saradnja Srbije i SAD na poljima digitalizacije i veštačke inteligencije u povoju, onda je jasno koja svetska sila je na vreme preuzela primat u toj oblasti na našim prostorima, a govorimo o oblasti koja će biti srž razvoja čovečanstva u narednim decenijama. Treći argument je energetski. Srbija je ove godine potpisala s Nemačkom Memorandum o razumevanju sa EU o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina. Naša zemlja je sa SAD potpisala Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike, što je bio prvi sporazum o strateškoj saradnji uopšte između dveju zemalja. To će u praksi značiti mogućnost američkim kompanijama da više investiraju u energetski sektor u našoj zemlji. Ne zaboravimo ni da SAD čvrsto podržavaju vlast u Srbiji u vezi sa iskopavanjem litijuma, te da to vide kao generacijsku šansu za energetsku tranziciju Srbije. Četvrti argument je vojno-bezbednosni.
Vojska Srbije već više od 15 godina funkcioniše po standardima NATO. Srbija će kupiti 12 novih francuskih borbenih aviona „rafal“ u vrednosti od skoro tri milijarde evra. Naše oružane snage su ove godine uspešno sprovele međunarodnu vojnu vežbu „Platinasti vuk“, s fokusom na učešću američkih oružanih snaga u njoj, uprkos moratorijumu vojnih vežbi sa stranim partnerima. Koliko je ova vojna vežba bila važna, svedoči stav Ambasade SAD u Beogradu da je Srbija time napravila izbor da bude deo Zapada. Peto, tu je i politički argument. Naše državno rukovodstvo je nakon izbijanja rata u Ukrajini jasno poručilo da Srbija nije politički neutralna država i da nastavlja da ide putem evrointegracija. Srbija je i zvanično osudila rusko kršenje međunarodnog prava i podrivanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i glasala za sve rezolucije UN koje osuđuju rusko ponašanje u Ukrajini. Uz to je Srbija uvela sankcije i Belorusiji, a pridružila se i zapadnim sankcijama protiv DR Konga. Uprkos rezoluciji o Srebrenici koju su pokrenule i podržale zemlje kolektivnog Zapada, Srbija s njima nije niti zaoštrila odnose niti preuzela kontramere protiv njih.
U TOKU JE SASTANAK VRHA SNS U ZGRADI PREDSEDNIŠTVA: Prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić