Kad sam pre neko jutro dok sam kupovao cigare na trafici - i ispod oka skenirao naslovne strane srbskih đubretara - na jednoj od naslovnica ugledao zapandrčenu veliku sliku Kusturice, Emira (Nemanje itd.), prva pomisao mi je bila - vidi, jebote, pojavilo se latinično izdanje novina Komsomolskaja pravda - da bih odmah potom bolje pogledao i dokonao da se tu ne radi o listu Komsomolskaja pravda, nego o Danasu, koji, doduše, zli jezici zovu Đidova izvestija, a odnedavno i beogradska Iskra (Kustin fanzin).
Kupio sam dakle Danas, otišao u kafić, naručio hladni nes i odao se istraživačkom novinarstvu u nameri da doznam - i o doznatom pravovremeno i objektivno obavestim javnost - zašto se Kusturica našao na naslovnoj stranici Danasa.
To pitanje je usko povezano s pitanjem čiji bi odgovor rešio sve srpske nedoumice - zašto majmun drži qwrz u supi - ali za razliku od tog pitanja, koje će zauvek ostati bez odgovora, vrlo brzo mi je postalo jasno kako (i zašto) se Kusto obreo na naslovnoj strani Danasa, umal, grešna mi duša, ne napisah - u supi.
Stvar je u suštini bila prosta ko pasulj. Slavni režiser se uskurčio protiv litijuma i - štaviše - izjavio da je spreman da položi i život u odbrani životne sredine, što je stvar koja je u Slavskom pojasu, Kitaj Gorodu i Euromahali izazvala seriju političkih orgazama i saborno udaranje šapicama po grudima.
Budući da se Kusto prethodno bio nešto baš žestoko popičkao sa Žexom Mitrovićem, što je naišlo na veoma topao prijem u opozicionoj javnosti, Slavski Pojas, Kitaj Gorod i Euromahala su se momentalno ponadali da će Kusturica postati predvodnik litijumske opozicije i - u dogledno vreme - neočekivana sila koja će strmopizditi Vučića i rešiti star.
Treba li reći da je i ta nada bila bez krčmara, kao i nada u „našeg Krivokapića“, „našeg Stanivukovića“, šta to pričam, bilo koga „našeg“ koji bi izvojevao pobedu, a da opozicioni trutovi pritom ne mrdnu dupetom. Kusturica je bio decidiran: „Neću da se valjam u političkom blatu.“ U toj stvari je pun pameti.
Uostalom, Kusturica i nije glavna tema naše današnje kolumne.
Naša glavna tema je seljački makijavelizam - karakterističan za sve Srbije - tj. spremnost da se da dupe svakom u kome se vidi (češće prividi) neprijatelj njegovog neprijatelja, a da se ne ulazi u finese da li je politika neprijateljevog neprijatelja kompatibilna s politikama seljačkih makijavelista.
U tom smislu, da je Kusturica dovoljno lud - a uopšte nije lud, naprotiv - da stane na čelo antilitijumskih rogova u vreći, bajagi proevropske kombi stranke ne bi imale ništa protiv da ih predvodi zakleti putinofil, protivnik evropskih vrednosti, jednom rečju: Kusturica sa sve paketom značenja koja idu uz njega.
Da ne bude zabune, Kusturičino je neotuđivo pravo da bude putinofil i protivnik kojih god mu drago vrednosti - tim pre što ne sere po lokalnom političkom dvorištu - dočim je opoziciona ideja/nada/spremnost da da dupe Kusturici i da ga proglasi za vožda totalni kretenizam. Pardon my French. Pušite qwrz od ovce.
