Spirala izbora u Bugarskoj
Bugari su juče ponovo glasali na opštim izborima, sedmim po redu za nešto više od tri godine. Rezultati pokazuju ono što se i očekivalo pre izbora, a to je da će se teško formirati stabilna vlada i tako zaustaviti dalja politička previranja.
Politička nestabilnost je najsiromašniju i najkorumpiraniju zemlju EU zahvatila 2020. godine, kada su širom zemlje izbili veliki protesti protiv vlade trostrukog kontroverznog premijera Bojka Borisova i korumpiranih političara koji su dozvolili oligarsima da preuzmu kontrolu nad državnim institucijama. Borba protiv korupcije unapred je bila osuđena na neuspeh jer prethodno nije došlo do reforme pravosuđa, koje se naširoko optužuje da služi interesima političara.
Uprkos aferama i gubitku podrške stranka Bojka Borisova GERB uspela je da se konsoliduje i ponovo postane najjača stranka Bugarske. Ultradesničarska, populistička, proruska partija Preporod je od ulaska u parlament 2021. godine beležila stabilan rast. Postali su respektabilna snaga u zemlji koja otvoreno i glasno traži da Bugarska ukine sankcije Rusiji, prestane da pomaže Ukrajini i održi referendum o članstvu u NATO.
Reformistički pro-EU blok Nastavljamo promene/Demokratska Bugarska nije bio u stanju da opet motiviše i mobiliše birače i ponovi rezultat iz novembra 2021. Pokret za prava i slobode, koji je tradicionalno predstavljao veliku bugarsku etničku tursku manjinu, nedavno se podelio u dve rivalske frakcije. Jednu čine pristalice osnivača stranke Ahmeda Dogana, a druga podržava biznismena i bivšeg medijskog tajkuna Deljana Pevskog, koji je pod sankcijama SAD. Parlamentarni status je zadržala i pobednička stranka sa izbora iz jula 2021. Ima takav narod, čiji je osnivač pevač i TV voditelj Slavi Trifonov. U međuvremenu je izdala i izneverila poverenje birača, zbog čega su usledili osipanje i strmoglav pad. S vremenom se Trifonov menjao, pa se od gravitiranja ka proruskom predsedniku zemlje Rumenu Radevu, zatim ka Borisovu i GERB, pomerio ka krajnje desnom Preporodu. Izlaznosti birača je ponovo bila veoma niska, što je posledica apatije, nezadovoljstva i nepoverenja Bugara u izborni proces, političke stranke i lidere.
Na prethodnom glasanju održanom u junu nije bilo jasnog pobednika, a sedam fragmentiranih političkih grupa izabranih u parlament nije bilo u stanju da sastavi održivu koaliciju. Umor birača i razočaranost u političare stvorili su ambijent u kom se povećava popularnost evroskeptičnih, proruskih, ekstremno desnih političkih partija.
Učestalost izbora i nemogućnost formiranja stabilne vlade imaju značajan uticaj na bugarsku ekonomiju i njenu spoljnu politiku. Zbog nedostatka reformi Bugarska rizikuje da izgubi milijarde evra iz fondova EU namenjenih za infrastrukturu i ograničavanje inflacije. Puna integracija u šengensku zonu i pridruživanje evrozoni najverovatnije će biti prolongirano. Teško da će i ovi prevremeni izbori prekinuti dugotrajni politički zastoj.
Vladu će probati da formira GERB, pobednička partija desnog centra. Za Bojka Borisova će biti mučenje da obezbedi dovoljnu podršku za stabilnu koalicionu vladu. Moguća rešenja bugarske postizborne jednačine su manjinska vlada, oročena ili tehnokratska vlada ili ponovo prevremeni izbori.
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!